Редовно засиједање Епархијског Савјета Епархије зворничко-тузланске
Дана 6. марта 2010. године, послије Литургије Светог Григорија Двојеслова и призива Светог Духа у храму манастира Светог Василија Острошког у Бијељини, привременог сједишта Епархије зворничко-тузланске, у манастирској трпезарији одржано је редовно засиједање највишег управног тијела наше богоспасаване Епархије. Иако још увијек нисмо доживјели ту радост да бар овогодишње засиједање Епархијског Савјета Епархије зворничко-тузланске буде одржано у епархијском сједишту, Тузли, зато што се за то још нису створили повољни услови, нећемо, будући свјесни свих искушења кроз која смо пролазили и пролазимо жалостити се, него ћемо истаћи оне моменте који су посебно обиљежили овогодишње засиједање.
Послије уводног обраћања у коме се Господин Епископ захвалио свим члановима Савјета, што су се одазвали на позив да присуствују сједници, сви чланови Савјета су једногласно изразили благодарност Епархији на повјерењу које им се указује.
Прихватањем свих тачака дневног реда, почело се са излагањима, да је година која је иза нас обиљежена једним тешким, али уједно и радосним догађајем. Наиме Свемилостиви Господ је позвао у своје наручије, Његову Светост блаженопочившег Патријарха Павла. То је догађај, можемо рећи, који је потресао српски народ, не само у нашој Епархији, него и у другим епархијама СПЦ, што је показала многољудна погребна поворка која га је испратила Ономе коме је вјерно читавог живота служио.
Сви учесници савјета изразили су радост што је на трон Светога Саве дошао достојан насљедник Патријарха Павла, у лику Епископа нишког Господина Иринеја.
Најприје треба нагласити да без обзира на тешко вријеме, у години која је иза нас, а које није било наклоњено нашем народу, духовни живот у Епархији је на веома високом нивоу. Нове цркве не само да се подижу и старе порушене у рату обнављају, него се и Црква Духа Светога шири и испуњује новим члановима. Литургија, као мјесто сусрета Бога и човјека, и богослужбени моменти постају сваким даном, све више и више, основним параметром вјерника Епархије зворничко-тузланске.
Упркос чињеници да је пријетходна година у много чему била тешка, што због врло компликованог стања у друштву, то и због економске кризе која је захватила и наше просторе, ипак, реализовано је неколико кардиналних пројеката који су, без обзира на све, учинили ову годину по много чему јединственом.
Освећени су велељепни храмови: Саборни спомен храм у Бијељини и храм у Српском Броду а завршена је и генерална санација Саборног храма и Епископске резиденције у Тузли. Такође су у току радови на довршетку једног од најљепших храмова наше епархије, а то је храм у Теслићу. Са посебном радошћу прихваћена је констатација да се васпостави манастир Пресвете Богородице у Сасама, задужбина краља Уроша Првог. Изградња и освећење ових храмова обиљежила је ову годину, због тога их и истичемо на првом мјесту, мада су приведени крају многи други пројекти у Епархији или је отпочето са реализацијом нових.
Због значаја српских манастира, како у минулим вијековима, тако и данас, посебан акценат стављен је на обнову манастира и живота у њима. Поред новог манастира Свете Петке у Бијељини, чија је изградња у току, изводе се радови и у манастирима: Тавна, Ловници, Озрену, Папраћи, Светој Тројици на Језеру, Покровском у Карни код Сребренице, светог Пророка Јеремије у Рожњу код Лопара (метох манастира Тавна-задужбина краља Драгутина). Нарочито је значајна изградња новог објекта у склопу комплекса манастира Светог Василија Острошког у Бијељини, који ће имати вишеструку намјену, у учвршћивању духовног, националног, хуманитарног и културног идентитета нашега народа. У истом ће се налазити: велика сала за предавања са 330 мјеста, мала сала за предавања са 100 мјеста, велика манастирска трпезарија са 150 мјеста, епархијска библиотека са простором за огромну епархијску архиву, велика читаоница у којој ће се моћи проучавати епархијска архива и библиотека, простор за иконописну школу, галерија, хуманитарна апотека и амбуланта са депаденсом од осам кревета и простором за живот монаха.
Епархија је нарочито поносна на рад хуманитарних организација у Епархији и то: Светосавске омладинске заједнице, Кола српских сестара, а посебно удружења „Братство и сестринство Пресвете Богородице Тројеручице", које дјелује у склопу манастира Светог Василија Острошког у Бијељини, а које се у овој дјелатности највише истакло. Важно је нагласити да се у манастиру Свете Петке у Бијељини подиже велики конак, у склопу кога ће бити старачки дом са 24 просторије. Чланови савјета су молили Епископа да се у све болнице и затворе постави свештенослужитељ и обезбједи богослужбено мјесто, ако за то постоје могућности.
У дискусијама је разговарано и о томе да у општинским структурама Федерације БиХ нису у већини случајева заступљени Срби, и ако је то по Дејтонском споразуму договорено, а по попису из 1991.године.
Епархијски савјет је заједно са Господином Епископом изразио крајњу забринутост због све већег броја миграција становништва из сеоских у градске средине, Србију или у иностранство, чиме храмови у многим мјестима, остају без своје пастве. Ово је озбиљна појава, не само због нестајања сеоске традиције, која је једна од символа нашега народа, него и због могућности гашења и затварања парохије као основне управне јединице не само у Федерацији БиХ, него и у Републици Српској.
Вандализам у Федерацији БиХ је појава која је крајње алармантна. Храмови, вјерски објекти, гробља су на сталном удару вандала, а број вјерника на овом подручју БиХ је, и без овакве психичке тортуре, све мањи. Ускоро ће доћи до тога да у Федерацији уопште неће бити Православних хришћана.
Разматрано је материјално-финансијско пословање Епархије у протеклој години, са освртом на стање у 2008.години и усвајањем буџета за наредну годину: извјештај о пензијско-инвалидском осигурању свештеника и њиховима фондовима помоћи пензионисаним свештенослужитељима. Чланови савјета су дошли до закључка да су пензијско-инвалидски издаци који иду преко пензијско-инавлидске заједнице веома мали, а да су уплате Црквених општина изнад њихових могућности, те је подржано настојање Епископског Савјета да Република Српска финансира сва три вида осигурања, а како је договорено у сусрету са властима РС.
Са посебном пажњом разматрано је питање вјеронауке у основним школама, а констатовано је да је дошло крајње вријеме да се наставни план и програм и уџбеници ревидирају, као и да се инсистира на томе да у основним школама часови вјеронауке буду повећани на два часа седмично, и да се ради на томе да се вјеронаука као обавезан предмет уведе и у средње школе. Са радошћу је наглашено да ће град Бијељина, поред других већих градова у Републици Српској, ускоро добити своју прву Православну гимназију.
Чланови су препоручили да се врло брзо изда монографија Епархије зворничко-тузланске, из које би се сагледала историја исте и стање у коме се она сада налази.
Констатовано је да, и поред свих тешкоћа са којима се Црква суочава, ипак двије хиљаде година црквене традиције говори да Црква у свакој епохи изналази начине да остане чврст стуб и потпора свима онима који се крсте у име Тројичнога Бога. То је чињеница која даје снагу да се настави даље са мисијом и радом на територији Епархије зворничко-тузланске. Осим тога све је већи број оних који са дубоком вјером приступају Светим Тајнама Исповијести и Причешћа, а посебно омладина која се све више и више укључује у разне активности које се дешавају у склопу парохијских храмова и уопште црквеног живота, јесте чињеница, једног позитивног исхода мисије коју спроводи Епархија зворничко-тузланска. Та духовна ренесанса, заједно са релативно материјалним успјесима, те грађевинском дјелатношћу, је одличан показатељ да се, упркос свим тешкоћама које нас сналазе, Црква Христова у Епархији зворничко-тузланској из дана у дан приближава свом есхатолошком идеалу.
Извор: Епархија зворничко-тузланска
