Религија, политика, право

Зборник радова са међународног научног скупа, Митрополија Црногорско-Приморска - Цетиње, Институт за упоредно право - Београд, стр. 950

Често може да се чује да је ваљана она књига која читаоце не оставља равнодушним и која у њима побуђује интересовање и подстиче их на даље промишљање. Након читања зборника „Религија, политика, право“, који је саиздавачки подухват Института за упоредно право из Београда, Православне Митрополије Црногорско-Приморске (и њене издавачке куће „Светигора“) и Центра за проучавање религије и верску толеранцију, стиче се утисак да је реч баш о таквој књизи. Зборник су приредили др Јован Ћирић, др Велибор Џомић и проф. др Мирољуб Јевтић. О радовима  из овог зборника детаљније се говорило на истоименој међународној научној конференцији у Будви, у изванредном амбијенту манастира Подмаине, 2. и 3. октобра 2015. године. Саиздавачи ове луксузно опремљене књиге су објављивањем једног оваквог зборника показали својеврсну храброст. Сам по себи је храбар наум обједињавања три области које су без икакве сумње међусобно повезане, али је истовремено свака од њих довољно широка да буде предмет самосталног продубљеног истраживања. Међутим, свака сумња у овај издавачки подухват отклања се читањем овог зборника.

Приликом приказа овог зборника ваљало би да се пође од његове форме, односно начина његове штампе. Разуме се, форма, а нарочито када је реч о књигама, не сме да буде важнија од садржаја, да замагљује суштину. Но, начин израде неке књиге можемо да поимамо и као какве знакове поред пута, који су прва назнака читаоцу намернику шта га може очекивати на читалачком походу. Прво, када се овај зборник узме у руке и погледа начин његовог штампања, дâ се уочити да је приликом његове израде поступано крајње скрупулозно, са огромном жељом да се донесе читалачка радост свакоме ко се одлучи да га узме у руке. Након читања, читаоци ће имати прилику да увиде да и садржај књиге одговара њеној форми, да нису били наведени на погрешан пут и да само читалачко путешествије није било узалудно. Напротив, делује да је овим зборником постигнуто и нешто више. Чини се да се након затварања његових корица не прекида интелектуална веза између радова који су у њему садржани и читалаца, већ да се отварају нови путеви размишљања, нове стазе, интелектуални подстицаји да се и даље промишља о појединим питањима. Наравно, није немогуће и да се преиспитају неки своји претходни ставови.

Друго, зборник „Религија, политика, право“ је и веома обиман, што је нужна последица његове тематике. Везе између религије, политике и права су бројне и сложене и њих спајају често танане нити које ваља уочити. Разуме се, те свезе се разликују с обзиром на време и простор у којима ове категорије обитавају и у којима се изучавају. Делује да је управо и циљ овог зборника да читаоцу покаже и открије што више ових повезница и подстакне га на даље размишљање. Зборник сачињава укупно педесет радова, што ауторских, што коауторских. Када се погледа садржај, а посебно након читања радова, може да се закључи да ово дело одликује одсуство било каквих забрањених тема и да зборник карактерише најшира могућа отвореност. Читалац може уочити да је код приређивача постојала намера да се обухвати што је шири могући опсег тема у погледу односа религије, политике и права, уз постојање свести да је немогуће да се оне све обраде. У тој намери, постигнуто је нешто што је немерљив квалитет овог зборника - разноврсност аутора и тема.

Аутори долазе из различитих земаља и са собом носе и уносе у овај зборник специфичне проблеме и дилеме свог поднебља. Свој допринос су дали аутори из Русије, Француске, Италије, Велике Британије, Аустрије, Македоније, Црне Горе и Србије, што свакако доприноси једној интелектуалној ширини. Радове су приложили аутори различитог професионалног статуса, почев од академика, професора универзитета, научних радника, људи из праксе, односно различитих државних органа, па све до најмлађих интелектуалних посленика - студената основних и постдипломских студија. На тај начин је овај зборник избегао замку једностраног погледа, нудећи читаоцима више углова гледања. То је и очекивано, јер су међу ауторима правници, политиколози, социолози, лекари, философи, уметници, као и свештена лица.

Обрађене теме су различите, али свим радовима је заједничко да се у њима повезују три стуба цивилизације - религија, политика и право. У већини чланака повезане су све три области, док се могу пронаћи и радови у којима је успостављена веза између неке од ове две области. Узевши у обзир профил аутора, јасно је да су теме разноврсне, али истовремено одабране тако да сваки читалац може да пронађе питање које га занима. Аутори овог приказа неће се упуштати у анализу сваког рада понаособ из два разлога. Првo, због великог броја радова и разноврсне тематике овај задатак би био практично неизводљив. Други разлог је много важнији. Наиме, сваки од објављених радова има своју сопствену вредност, део је једног пажљиво склопљеног мозаика и намера нам је да оставимо будућим читаоцима да сами осете одушевљење док буду читали редове зборника „Религија, политика, право“. Ипак, чини се да је неопходно навести макар само неколико тема, наслова радова, који су обрађени у овој књизи, зборнику радова: „Специфична улога религије у правном животу античког Рима“; „Секуларизам и ислам“; „Појам религије у праву“; „Самоубилачки тероризам и религија“; „Да ли су религиозни људи мање склони криминалу“; „Финансирање цркава и верских заједница“; „Да ли је човеку потребан ауторитет? Шта је ауторитет?“; „Криминалистичке карактеристике деструктивних религиозних организација“; „Слобода вероисповести у међународним актима и пракси Европског суда за људска права“; „Насиље над женама у исламској култури и улога полиције у заштити жртава“; „Европски уставни модели односа државе и цркве“; „Реституција црквене имовине“. Ово су само неке теме које су обрађиване у овој књизи и ми смо сигурни да ће оне изазвати пажњу и занимање најшире јавности. 

Милош Станић
Александра Вишекруна