Рембрант – Тицијан – Белото
Изложба религиозног сликарства у минхенској галерији Die Kunsthalle der Hypo-Kulturstiftung
У минхенској реномираној уметничкој галерији Die Kunsthalle der Hypo-Kulturstiftung недавно је отворена изложба „Рембрант – Тицијан – Белото. Дух и сјај Дрезденске галерије слика“. У њој су изложена ремек-дела славних уметника, између осталих Карачија, ван Дајка, Веласкеза, Лорена, Ватоа и Каналета. Ова дела, претежно са религиозним мотивима, красе славну Дрезденску галерију слика, која се у овај час темељно реконструише, те су њене слике, уместо да леже у тмини депоа, у ово време "on the road".
Августовска епоха
Тежиште ове изложбе чини време владавине војводе Саксоније и краља Пољске Авуста II (1670–1733), названог још и Август Моћни, и његовог сина Августа III (1696–1763). Ту „августовску епоху“ карактерише процват у привреди и култури Саксоније, као и изградња града Дрездена као двора и краљевске резиденције. Тада је Дрезден изградњом чувене „Hof- und Frauenkirche“ добио архитектонски драги камен и јединствену силуету. У њему је деловао чувени француски сликар Луј д'Силвестр (Louis de Silvestre, 1675–1760), као и италијански сликар ведута Bernardo Bellotto (1721–1780). Ремек-дела настала у овој плодној епохи део су поставке у минхенској галерији. У њој је изложено тачно 100 слика са претежно религиозним мотивима које уверљиво документују уметничко благо Дрезденске галерије.
Збирка и инспирација
Развој Дрезденске галерије слика у 19. веку је документован кроз седам поглавља. Различити жанрови слика су на њој заступљени. Капитална дела историјског сликарства, пејзажа, мртве природе, портрета, појашњавају профил 18. века, као и постојано квантитативно и квалитативно нарастање ове краљевске колекције слика. Познати посетилац Дрезденске галерија слика био је чувени историчар уметности и археолог Јохан Јоахим Винкелман (1717–1768), који је овај избор слика хвалио и величао преко сваке мере. У току 18. века ова галерија је постала центар сликарске педагогије. Крај изложбе обележава Кристијан Лудвиг фон Хагедорн (1712–1780), коме је пошло за руком да у Дрездену ангажује реномиране сликаре као учитеље сликарства, дајући нове, модерне импулсе који антиципирају теме сликарства 19. века у Европи.
Нажалост, из конзерваторских разлога на овој изложби се није нашла Рафаелова „Сикстинска мадона“, сакрална и култна слика (икона) - названа и „најлепшом женом на свету“. Ова слика је, као и Леонардова „Мона Лиза“, једно од најпознатијих ремек-дела ренесансне уметности и једина Рафаелова олтарска слика у Немачкој. Рафаел (1483-1520), напоредо са Леонардом и Микеланђелом, репрезентује на идеалан начин зенит ренесансе у Италији. Рафаел је по налогу папе Јулија II 1512./13.г. насликао „Сикстинску мадону“, величанствен мотив епифаније, за храм бенедиктинског манастира San Sisto у Piancenzi.
Ову фасцинирајућу изложбу прати и богати Catalogue raisonné са есејима и репродукцијама највишег квалитета. Изложба у Минхену биће отворена до 23. новембра ове године.
протођакон Зоран Андрић, Минхен
