Рене Пфајлшифтер: Позна антика - jедан Бог и много владалаца
Након што је Imperium Romanum био тачно половину столећа потресан најдубљим кризама, Диоклецијану (284-305) је пошло за руком да стабилизује царство. Тиме отпочиње епоха позне антике. Иако се под Диоклецијаном и његовим савладарима наставља потчињавање хришћанства, нова вера ће се убрзо развити у државну религију. Ову епохалну промену прате многи сукоби са паганским (многобожачким) позицијама. То време карактеришу и сеобе народа при чему варварима полази за руком да оборе царство на Западу (476), док је на Истоку Цариград још задуго прослављао своје тријумфе. Но инвазија ислама ће и ту означити прелом и дубоку цезуру, чије се цивилизацијске последице и данас осећају.
Аутор се пита како је објашњив преседан у историји Запада, односно како је могло да падне Римско царство које је за свих седам столећа стабилне политичке историје изгледало необоривим? Писац вели да ако не разумемо оно што се у историји догодило, онда нам се може то исто догодити. Отуда је емфатично тврдио Цицерон: historia magistra vitae (est).
Пфајшифтер отпочиње своју историју Диоклецијановим реформама у Римском царству. Изненађујући је датум који он сматра крајем антике, наиме годину 641, када умире византијски цар Ираклије који је носио и круну римског монарха. Његова смрт ће пасти усред напада Арапа. Тек ислам прекида традиционалну линију западно-римских царева марионета која је отпочела још 476. г. са сасвим новим концептом религије, државе и друштва. Хришћанство се тада почињало утврђивати у свету, верујући у себе као у нову идеју која обухвата целокупни универзум. Продор „варвара“, германских племена, агресија Хуна и раскол између хришћана на источно и западно крило, били су праћени многим сменама цезара, војсковођа и владалаца-потентата.
Рене Пфајлшифтер нас уводи у ту дугу фазу прелома у позној антици у којој ништа није остало непромењеним. Вандали, Готи и Хуни ће се временом привићи на правну мисао Рима и постепено се њој прилагођавати и подвргавати. Хришћанство је у то време уздрмано догматским христолошким сукобима. Да ли је Исус Христос само налик Богу или са њим сасуштаствен - срж је контраверзе између Арија и Св. Атанасија Великог. У то време Сабора епископски чин добија посебан значај и политичку тежину.
Временски лук позне антике од 284. до 641. представљен је у овој студији. Прво поглавље је релативно кратко (стр. 9–17), и расправља о границама епоха коју маркира Јустинијанова смрт 565. г. Као карактеристику позне антике аутор наводи тешкоће око стабилизовања друштва и власт више владара (поликратију). Даља поглавља обухватају конкретне временске одсеке: Диоклецијана и Тетрархију (ст. 18–46), догађаје из 4. века од године 306. до смрти Теодосија I 395. (стр. 47–120), а онда 5. век до смрти Атанасија 518. (стр. 121–193), као и 6. и 7. век од власти Јустина I до смрти Ираклија 641. г (стр. 194–270).
Пфајлшифтерова студија је написана разумљивим језиком и нуди и лаицима важне информације у питањима историографије. Она укључује и најновију интернационалну литературу о антици и хеленизму, те одражава узорни „state of the art“ у своме фаху. Епоха позне антике је њом компетентно представљена, те је радо препоручујемо свима онима којима је рано хришћанство на било који начин занимљива тема.
протођакон Зоран Андрић, Минхен
