Репортажа о снимању телевизијске серије у порти цркве у Неменикућама

После Београда, Сремских Карловаца и салаша у Војводини, екипа телевизијске серије „Грех њене мајке", предвођена редитељем Здравком Шотром, наставила је снимање у Неменикућама код Сопота. Благословом Његовог преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, снимање серије је обављено у порти храма Светих апостола Петра и Павла у Неменикућама, као и у самом храму. Снимање у Неменикућама трајало је од 30. августа до 3. септембра ове године.

Инспирисан делима познате књижевнице Милице Јаковљевић (Мир Јам), редитељ Здравко Шотра приступио је, после романа „Рањени орао" екранизацији њеног дела „Грех њене мајке". Главне улоге су поверене Ивани Јованавић и Ивану Босиљчићу, и серија ће имати 15 епизода. Приказивање се очекује у новембру ове године на Првом програму РТС-а.

Боравак екипе серије и познатих глумаца у порти цркве неменикућске био је добар повод и прилика за многе разговоре о самој серији, уметничком раду чланова екипе, али и о важним животним питањима, вери и надањима.

Парох у Неменикућама, јереј Горан Лукић, за сајт наше Епархије, разговарао је редитељем серије Здравком Шотром и носиоцем главне улоге Иваном Босиљчићем

П и т а њ е: Господине Шотра, која идеја Вас посебно руководи у одабиру књижевних дела или сценарија које ћете екранизовати и који циљ ново уметничко дело треба да постигне код публике?

О д г о в о р: Ми смо народ коме су се остварили најцрњи снови. Имали смо ужасна догађања у којима су порушене основне људске вредности које људски живот чине истински вредним. Мене занимају дела која афирмишу те, у великој мери изгубљене вредности живота, као што су љубав, поверење, породица ... и нешто мало ведрине за коју мислим да је неопходна овом народу.

После „Рањеног орла" многи су се изненадили да су некада постојали људи који су чедност сматрали нечим заиста вредним и да су уопште неке хришћанске и људске вредности биле толико цењене. Овде, у овој причи, изражено је људско поверење у ближњега - веровање у човека. Ово је цивилизација која као да срља ка своме крају, где су вредности нешто што се показало као лоше и ми настојимо да и на овај начин повратимо веровање људи у исконске вредности живота.

П и т а њ е: Које место у Вашем животу има вера у Бога? Колико Вам вера помаже у вашем филмском стваралаштву?

О д г о в о р: Потичем из побожне и патријахалне херцеговачке породице, мој отац је водио црквени хор у месту где сам се родио, у селу Козице крај Стоца. Верујем у Бога и заиста мислим да слуша моје молитве и прати ме у раду. То је заиста невероватно, некада нам за снимање неке сцене треба дуга ми доведемо ватрогасце да направе вештачку дугу. Али када дођемо, оно ето, Бог је већ испунио моју молитву, исто тако и са кишом или маглом...

П и т а њ е: Какве утиске носите после четири дана проведених овде у Неменикућама крај цркве?

О д г о в о р: Искористио бих ову прилику да лично захвалим владици Јовану што је благословио снимање овде у црквеној порти и у самој цркви и што нам је указао велико гостопримство. Велико је задовољство што смо провели овде четири дана. Најпре смо изненађени изгледом цркве и самим амбијентом, што је допринело да направимо неколико секвенци које смо мислили да снимимо на неким другим местима. Све изгледа богоугодно и благородно, где год се окренете, има мира, а ту је и свештеник отац Горан који нас увек љубазно дочекује и помаже нам, тако да можемо само да зажалимо што одлазимо.

Глумац Иван Босиљчић је такође одговорио на неколико наших питања.

П и т а њ е: Иване, ко је главни јунак Бојан чији лик играте у серији?

О д г о в о р: Бојан је млади правник и за време између два светска рата, то је било озбиљно занимање са одличном перспективом. То је човек који се због малограђанштине у свом окружењу и жеље да промени свој живот, одлучује да живот настави на селу. Он је од оних који мисле да интелигенција може да живи на селу и то успешно. Иако многима делује као особењак, он сеоску средину унапређује тако што оснива земљорадничке задруге, учи мештане да другачије калеме воће и гаје стоку. Своје знање претвара у праксу, мири људе и ублажава сеоски менталитет склон сукобима.

П и т a њ е: Ово је прича о продаји љубави за новац и проневери, о томе да се грех не завршава на оцу и мајци, већ да се последице њиховог греха преносе на децу. Коју онда поруку шаље ова серија гледаоцима?

О д г о в о р: Поруку да љубав као највећа врлина и вредност није на продају, да никада не треба улазити у договор са злочином, зато што један грех увек са собом носи други грех и тако се бесконачно нижу један за другим. То чини и Бојан, а успева да се излечи једино покајаљем и тражењем опроштаја. Ово је прича о праштању...

П и т а њ е: Које место у Вашем животу заузима вера у Бога?

О д г о в о р: Вера у Бога је суштина мог живота из сваког аспекта, како пословног тако и приватног. Кад год ми време дозвољава, одлазим на Свету Литургију, активно учествујем у њој и по благослову свог духовника редовно се причешћујем. У Литургији осећам праву заједницу, неко може да помисли да се као јавна личност некада осећам нелагодно током службе, али не... тамо, пред светом Чашом, сви смо једнаки, осећам радост... То ме лечи,оздрављује и даје ми снагу.

П и т а њ е: Какви су Ваши утисци са снимања овде у Неменикућама?

О д г о в о р: Моји утисци су као и утисци целе екипе, да је гостопримство било изузетно и сви смо се сложили да је ово место заиста благословено. Са оцем Гораном смо одлично сарађивали, разговарали о свему, чак смо заједно и снимали једну сцену. Снимања некада умеју да буду и јако бурна, ово је био миран период. Хвала вам на свему.

Припремио Горан Лукић, јереј

Извор: Епархија шумадијска