Родна груда се никад не сме заборавити
У току ових припремних седмица за дочек празника Рођења Господа нашег Исуса Христа, ове 2009.године Господње, ентеријер храм Успенија Пресвете Богородице у Вођеници благдарећи прилогу Господина Ћук Николе из Аустралије, иначе рођеног вођеничанина, попримио је сасвим нови изглед.
Оно што ће највише обрадовати све Вођенчане, а тиме и самог Епископа Хризостома, такође рођеног вођеничанина, јесте чињеница да ће ускоро у овај свети храм стићи Икона Пресвете Богородице-живописана у иконописном атељеу Петра Билића у Београду.
Ова икона уствари је завјетна икона брата Николе Ћука, који у свом писму наглашава 'да је захваљујући покрову и заштити саме Пресвете Богородице спасен од свих смртних опасности у које је током Другог свјетског рата упадао'. Посебно се сјећа благослова своје мајке која га је у љето 1941. године приликом одласка у рат против усташа благословила и дала му Сан Мајке Божије да носи са собом и да га молитве и благослов Пресвете Богородице увијек чувају. И заиста, брат Никола Ћук, молитвеном заштитом Пресвете Богородице жив је и здрав ево до дана данашњега. Иако већ годинама у далекој Аустралији он није заборавио своје родно село, звој завичај, своју родну груду. Напротив, својој парохијској цркви у Вођеници поклонио је: трон са иконом Пресвете Богородице, тетрапод за цјеливајућу икону, кандило за икону, сто за продају свијећа, четири литије, неопходне столоце за олатр и за старије особе у лађи цркве, тепихе и стазе за читав храм, ... и др.
Овом приликом желимо да се захвалимо Господину Ћуку и да му пожелимо много здравља и божијег благослова и да га Бог поживи да дође у своје село, да обиђе свој завичај и тиме себи и свима нама покаже:ДА СЕ РОДНА ГРУДА НИКА НЕ СМИЈЕ ЗАБОРАВИТИ, ВЕЋ УВИЈЕК И ИЗНОВА ЊОЈ ДОЛАЗИТИ И ОБНАВЉАТИ ОНО ШТО НАМ ЈЕ НЕПРИЈАТЕЉ УНИШТИО. Благодарећи свједочењу Господина Ћука млађе генерације Вођеничана треба да знају како је 1991.године сачувано старо звоно наше цркве у Вођеници. 'Прије него ли ће усташе из правца Петровца стићи у Вођеницу, ми српски устаници спустили смо звоно са цркве и одгурали га у поток који је преко ту неке њиве. Наредио сам да се звоно закопа. Тако је звоно остало закопано у потоку док се ми нисмо вратили у Вођеницу, а потом звоно откопали у потоку и објесили га између два дрвета - ту поред цркве.'- приповједа брат Никола Ћук. На жалост, по свједочењу једног инсајдера, 1995. године муслиманске јединице под командом Атифа Дудаковића спустиле су са звоника звоно цркве у Вођеници, потом га разбили испод самог звоника и продали као секундарну сировину.
Том приликом натјерали су и четворицу заробљених Срба да учествују у овом злочину, а потом их стријељали и ту непосредно код старе школе и закопали. Сигурно да народ Вођенице, али и породице побијене браће Латковића очекује процесуирање овог овог ратног злочина.
Извор: Епархија бихаћко-петровачка
