Рукопис стар шест векова
Библиотека Призренске богословије, задужбина Симе Игуманова основана 1871. године, чува и рукопис богослужбене књиге из последње четвртине 14. века. На основу водених жигова драгоценог синаксара, које садржи житија по месецима, стручњаци су установили старину књиге, али даља експертиза тек предстоји. За сада се брижно чува под кључем, у библиотеци Богословије са привременим седиштем у Нишу.
Готово је невероватно шта је ова, али и на десетине других књига у библиотеци која данас броји близу 12.000 издања, успела да преживи.
- Библиотека је почела да се формира одмах по оснивању - прича за "Новости" протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић.- Сима Игуманов био је први донатор, а други значајан је био руски конзул Иван Јастребов (1839-1894). Упамћено је да је ректор Петар Костић позвао конзула Јастребова у помоћ, када су Турци желели да проконтролишу штиво и разуме се, униште све књиге које су имале неодговарајућу националну садржину. Конзул Јастребов је стао испред врата Богословије, на папиру исписао "У име руског цара забрањујем улаз" и залепио упозорење. Када су Турци дошли, прочитали су опомену и одустали од намере.
Призренска библиотека се даље допуњавала и богатила до Првог светског рата.
Када су Бугари упали у Призрен 17. новембра 1915. године тражили су круну краља Петра Крађорђевића, који је претходно са представницима Владе ту боравио на путу за Албанију, објашњава саговорник. Бугари су прекопали Богословију, пронашли сребрно посуђе и неку дворску ахриву, али је круна, по причању, остала сачувана.
- Тада су спалили више од 6.000 књига - наставља ректор. -После Првог светског рата поново је библиотека успела да изброји до 10.000 књига, а заменик ректора богословије Петар Трифуновић је да би сачувао књиге 1941. године узидао у подрум део књига и тако их спасао. После рата, нова власт је тражила да се библиотека "откопа" и око 5.000 књига је тада послужило за формирање Народне библиотеке.
После 1999. године, када је свештенство са ђацима било приморано да напусти Космет, до Ниша је стигло око 12.000 књига. Међу њима био је и рукопис из 14. века. Мали број вредних књига је спасен, али има и издања, са личним потписом Симе Игуманова и конзула Ивана Јастребова.
Код синаксара из 14. века постојала је, према речима библиотекарке Љубице Ђуровић, делом дилема да ли је у питању манускрипт или инкунабула, али сада је извесно да је рукописна књига.
- Део најстаријих књига доказује да су до Старе Србије и Војводине ипак долазиле књиге, дипломатском поштом - каже за "Новости" библиотекарка Љубица Ђуровић.
- Чувамо део старих примерака Летописа Матице српске из 1829. године, само четири године по објављивању првог броја. Ту је и вредна едиција лексикона на арапском језику са потписом конзула Јастребова, ретки минеји из 1884. године, примерци Српског књижевног гласника из прве половине 20. века.
ЧУВАЊЕ
Ни 131. генерација ђака Призренске богословије са привременим седиштем у Нишу, не сме да износи књиге из библиотеке. Ризнице су на располагању стручњацима, студентима и ђацима за рад у библиотеци. Поједина издања имају исписану дозволу на корицама на турском језику да су "дозвољене". Кроз историју библиотеке прати се и развој српскословенског језика и потоњих језичких редакција.
Извор: Новости
