Руска асоцијација православних уметника покренула нови магазин да би промовисала савремену хришћанску уметност

Група руских православних уметника и интелектуалаца покренули су уметнички часопис у циљу промовисања улоге религиозне уметности у данашњем изразито секуларном друштву.

Објављивање Дари, или „Дарова“, које је изашло у сјајном формату часописа, дошло је пре него што је Патријарх руски Кирил I јавно осудио Црни трг1915Казимира Малевича као „црн и застрашујућ“ одраз таме како у души уметника, тако и у друштву у целини.

Часопис издаје Артос, асоцијација која је створена да промовише хришћанску савремену културу.  У изјави о сврси ове асоцијације пише: „У савременом добу, које неки карактеришу као „пост-хришћанско“, постоје уметници које је инспирисала Библија и учења Цркве, и који осећају снажну везу са предањем. Истовремено они су у потрази за једним новим фугуративним и уметничким језиком.“

Артос је одржао изложбу савремене православне уметности, од иконописања  до скулптуре, видео уметност и инталације, у Државном музеју архитектуре Шусев (децембар 2013- јануар 2014).

Изложба која се исто звала „Дари“, чији су кустоси били Гор Чахал, познати концептуални уметник, и Сергеј Чапнин, уредник Журнала Московске Патријаршије, који је такође и фотограф са дугорочним интересовањем за интеракцију светог и секуларног у уметности. Чапнин каже да Артос већ има неколико понуда да организује изложбе у Италији, као и да постоји велико интересовање у САД.

Касније ове године, организација  ће учествовати на својој другој заједничкој конференцији на Сицилији, од 30. септембра  до 4. октобра, са Ил Баљо (IlBaglio), Асоцијацијом европских хришћанских уметника.  Чапнин је рекао да су у првом издању конференције уметници Артоса били инспирисани византијским мозаицима у Палерму, Кефалу и Монреалу, који су тамо интегрални делови католичке традиције. Он је такође дао примедбу да руски и италијански религиозни уметници често се суочавају са истим проблемом, само из супротне перспективе. „Овде (у Русији) потражња постоји само за традиционалном уметношћу, а на све остало гледа се са сумњом. У Италији је потражња само за новим, а на све остало се гледа са сумњом.“

У Русији је ово већ створило проблем за једно од најхваљенијих дела новог иконописања – капелу Ирине Зарон, иконописца и сликара, која је декорисана дрветом и каменим резбаријама њеног мужа Сергеја Антонова, скулптора. Тренутно она се не може видети, јер епископ који је настојатељ московског Андрејевског манастира, где се она налази, још увек је није одобрио. Чапнин, који је сматра ремек-делом, верује да „ремек-дела никад немају лаку судбину.“

Извор: ОСР