Руски дечји хор „Отрада“ у Алтини код Београда

Руски дечји хор „Отрада“ у Алтини код Београда
Руски дечји хор „Отрада“ у Алтини код Београда
Руски дечји хор „Отрада“ у Алтини код Београда
Руски дечји хор „Отрада“ у Алтини код Београда

У храму у Алтини, посвећеном исповедницима вере Христове ђакону Авакуму и игуману Пајсију, деца и верни народ су са радошћу дочекала дечји хор "Отрада" (Радост) из Русије у понедељак 30. маја 2016. Хор је претходно гостовао у Атини, Солуну, Македонији, Краљеву и Епархији шабачкој.

Свештенство храма је звонима најавило долазак младих гостију из Русије. Игуманији Николаји из Свето-Николско Црноостровског женског манастира уручен је букет цвећа и упућене топле речи доброодошлице.

Слушали смо духовне и богослужбене песме, као и руске народне песме. Били су то најлепши подрави у сусрет Вазнесењу Христовом, песма деце која су пришла Господу и која су умножила молитву пред лицем Господњим за све нас. Велика је радост данас била у маленом насељу Алтина. Зборило се и руски и српски; и добро су се сви разумели, јер су једним срцем говорили, једном мишљу мислили.

Сестринство овог руског манастира стара се о девојчицама без родитеља и указује им на прави животни пут. Многе од њих завршавају разне факултете, па тако имамо православне новинаре, лекаре, економисте, историчаре, психологе, преводиоце... Посебно се негују таленти за музику, игру, па кад деца не похађају школу, уче се разним вештинама и занатима. Девојчице, пак, које осећају призив да се определе за монашки живот, остају у манастиру, друге се опредељују за породични живот, па су честа венчања у том истом манастиру.

За сву децу је приређено послужење, и заједничко радовање је настављено све до поласка на далеки пут у Русију.

***

Свето-Николски Црноостровски женски манастир, на чијем се челу налази игуманија Николаја, основан је крајем 16. века на месту некадашње цркве саграђене два века раније. Током 1812.г. територија манастира је била место одлучујућих битака у рату против Наполеона, а у тим борбама је, према проценама, убијено од 6.000 до 8.000 руских војника. И манастир и цео град су били тешко оштећени ратним сукобима; сви објекти у манастиру спаљени су, а сачувана је само главна манастирска капија, сва прекривена сачмом. Ипак, на њој изображени лик Спаситеља остао је неоштећен.

Комплекс манастирских зграда формиран је до половине 19, века, а у фебруару 1993. године Свети Синод Руске Православне Цркве одлучио је да манастир Николски Црноостровски буде женски.

Године 1993. манастиру је додељен статус женског манастира, а за  настојатељицу је именована игуманија Николаја (Иљина), која је стигла у манастир заједно са још само једном послушницом у октобру 1992. године.

Од првог дана у манастир су људи почели доводити напуштену децу, тако да је 1994. године у још трошном манастиру, уз благослов Светог Патријарха Московског и целе Русије Алексија II, отворено прихватилиште за сирочад и децу без родитељске бриге под називом "Радост" у част иконе Богородице "Радост и утеха".

З.Зец