Са Богом се можемо сјединити само ако одбацимо гријех

Са Богом се можемо сјединити само ако одбацимо гријех. Другог пута и начина нема. Једино се одбацивањем злобе, зависти, блуда, одбацивањем среброљубља, човјек може сјединити са Богом. Ако то не уради човјек ће у овом животу дрхтати од страха. А ако до краја свог живота, овдје на земљи, човјек остане приклоњен и сједињен са гријехом, ако ђаво успије да га придобије и натјера, обмане и убаци у прелест онда ће остати да дрхти и у вјечности. То је пакао који је одсуство Божје зато што човјек неће и није хтио Бога. Није то зато што Бог неће човјека, Бог увијек хоће човјека и зато до последњег нашег издисаја постоји шанса да се покајемо, као онај покајани разбојник.

Сви ми имамо могућност да уђемо у рај као покајани разбојник. Али ако нема покајања онда је рај за нас затворен. Затворен је зато што је слободна воља неприкосновена и услов је за било какву љубав. Ми имамо слободу, дату од Бога, да сами одлучимо коме ћемо служити и шта желимо. Ако се ја одлучим да ми је гријех лијеп, онда ћу у њему и остати. Али наша је нада што ми до краја свог живота имамо прилику да се покајемо и то је оно у чему нас ђаво не може спријечити. Само морамо бити на опрезу, јер је навика та која ће нас у томе спречавати, зато што човјек све што дуже пребива у гријеху, теже се од њега и ослобађа.

јеромонах Макарије Савински

Извор: Митрополија црногорско-приморска