Сабирајте себи благо на небу - издање манастира Подмаине

Са­би­рај­те се­би бла­го на не­бу - Збор­ник ду­хов­них са­вје­та и по­уч­них при­ча

Сва­ки чо­век из­но­си на ви­де­ло оно што му је скри­ве­но у ср­цу. Не­ко же­ли се­бе да при­ка­же до­брим, али зло се убр­зо по­ја­вљу­је у ње­го­вој осу­ди бли­жњих, а нај­ви­ше прет­по­ста­вље­них. Чо­век без­бо­жник у жи­во­ту чи­ни не­ча­сна де­ла и не­ма вре­ме­на да по­ми­сли на ду­шу. По­бо­жан чо­век свој крат­ки жи­вот про­во­ди ду­ше­ко­ри­сно и дра­го­цен му је сва­ки тре­ну­так. Он се тру­ди да чак за ру­чак и ве­че­ру утро­ши што ма­ње вре­ме­на, јер то вре­ме сма­тра про­тра­ће­ним.

По­бо­жан чо­век ра­ду­је се кад слу­ша о под­ви­зи­ма дру­гих и тру­ди се да, по сво­јим мо­гућ­но­сти­ма и по са­ве­ту свог стар­ца, се и сâм под­ви­за­ва слич­но њи­ма, док је по­ро­чан чо­век не­за­до­во­љан под­ви­жни­ци­ма, под­сме­ва им се и оме­та их у њи­хо­вом под­ви­гу. Ду­ша је по при­ро­ди хри­шћан­ка и па­ти и па­да у уни­ни­је кад чо­век не жи­ви хри­шћан­ски. Онај ко поч­не ра­ди­ти Го­спо­ду не жа­ле­ћи се­бе и са стра­хом но­си раз­ли­чи­те под­ви­ге, да би се, ко­ли­ко је то мо­гу­ће, са­чу­вао од гре­хо­ва, по­хо­та и по­ро­ка, што се ви­ше под­ви­за­ва у свом ср­цу све ви­ше про­на­ла­зи ду­хов­ни мир. Та­кво­га Го­спод тај­но те­ши, ка­ко је о то­ме из ис­ку­ства го­врио Бо­гу све­ти цар и про­рок Да­вид: Кад се умно­же бри­ге у ср­цу мом, (од под­ви­га са­мо­ра­спи­ња­ња) уте­хе Тво­је раз­го­ва­ра­ју ду­шу мо­ју (Пс. 93, 19).