Сабор на Комовима

Прослављање празника Светог пророка Илије на Комовима у Кучима има дугу традицију, још од времена када је Књаз Никола Први Петровић, за покој душе свога оца војводе Мирка, подигао цркву на Царинама, на Комовима кучким („Храбром Племену Куча, 1990. године“).

Специфичност ове цркве је то што је подигнута на локалитету чија је надморска висина 1800 метара. По благослову Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митополита црногорско-приморског г. Амфилохија, храм је обовљен из темеља 1993-1995. године, трудом и настојањем Михајла Прелевића из Куча и протојереја Драгана Митровића, прилозима Куча, Васојевића и Братоножића, као и многих других. Подигнути су и звоник и конак, који је освештан 1995. године, када је предат на управу Цетињском манастиру.

По ријечима пјесника Богдана Лабовића, „ово мјесто је предодређено за цареве, мјесто гдје је човјек ближи небу и Богу, мјесто гдје се зборило и где су се договарала брђанска племена о слози и заједништву, овде нема града ни утврђења, једини град јесте планина и небо“. Овај манастир никад љети није закључан, спреман је да дочека сваког путника намјерника, планинара или туристу са свих крајева свијети, који овуда иначе воле да пролазе.

Овогодишњи сабор је, као и сваке године, започео свечаном Литургијом. Литургију су служили настојатељ манастира Рођења Пресвете Богородице у Брскуту јеромонах Игњатије Мијовић и парох кучко-братоножићки и љеворечки јереј Драгослав Ракић, који је у својој поздравној бесједи рекао:

„Свако сабрање или саборовање, свакако, произилази из љубави, љубави човјека према човјеку, љубави човјека према Богу и свој дивној творевини Његовој, али да саборовање у цркви и око цркве добија свој мало другачији карактер и потпунији и дубљи, вјечни, смисао. Тај вјечни смисао се огледа у томе што ми, на првом мјесту, своје саборовање започињемо око престола Господњег, причешћујући се Његовим Тијелом и Крвљу. Сједињујемо са својим Творцем, што и јесте смисао нашег земаљског живота и стремљења, и тиме показујемо нашу истиниту вјеру у истинитог Бога, вјеру у живога Бога, као што је то радио управо и Свети пророк Илија, не бојећи се да изазове служитеље празног бога Вала и посвједочи силину и јачину вјере, када га Господ прославља услишивши његове молитве кроз паљење припремљене жртве огњем са небеса, који је Свети пророк Илија од Њега измолио… Тако и ми, будући да имамо добре примјере светитеља Божијих, пророка Божијих, не смијемо да посустајемо и да на данашњи дан заобилазимо Свету Литургију, заобилазимо живога Бога, Онога који је жарко вјерујућем Светом пророку Илији услишио молитве и био са њим, потврдивши величину Свога Божанства и величину неизмјерне љубави Своје… Не смијемо дозволити да нам сабрање и саборовање започиње, како су то неки хтјели и огласили, у 12 часова, наравно, дивним културно-спортским програмом. Морамо да знамо шта нам је темељ, шта је смисао овог сабирање, како је оно почело и од кога је почело. Од Живога Бога, оног Бога пророка Илије око чијег престола и ми треба да се сабирамо заједно са Светим Илијом и свима светима… Немојмо да посустајемо у вјери, да смо млаки, да нам је свеједно, да нам на првом мјесту буде тјелесно задовољство, јер ми смо створени за нешто више, за нешто узвишеније, за нешто што је трајније од потезања конопца, бацања камена са рамена, итд. Све то су дивни украси наше културе, наших обичаја, нашег предања, који се надовезују на првобитно сабрање око престола Господњег, наших првих обичаја који се огледају у животу са Богом… Нека Свети пророк Илија својом огњеном молитвом разгори и срца наша, да већ сљедеће године будемо ближи, и сви у љубави, молитви и молитвеној радости наставимо и народни сабор који ће нам свакако пружити неизмејрну радост… “

Након Литургије, уприличена је трпеза љубави у конаку манастира, чији су домаћини били синови Михаила Прелевића, као и сваке године.

У наставку Литургије, по први пут је уприличена културно-спортска манифестација под називом „Комовима у походе“, коју је организовао „Фонд за развој Куча“. Учесници програма су били: „КУД Ђурђевданско коло“, естрадни умјетник Новак Лакетић, Жељко Стефан Мартиновић, пјесници и рецитатори, народни гуслари…

Извор: Митрополија црногорско-приморска