Сабор на Шатор планини
И ове године, 1. августа у навечерје Светог пророка Илије, достојанствено је обиљежено сјећање на све постраде војнике и цивиле на Шатор планини, служењем парастоса код Крста на Шаторском језеру.
Прелијепо вријеме, сунцем обасјано Шаторско језеро и мирис ливадског цвијећа, у оази шаторске котлине, плијенило је све присутне вјернике који су дошли да се заједно са својим свештенством помоле Господу за покој душа својих предака који невино пострадаше и крв своју свету пролише на падинама ове Шатор планине.
Овим путем се посебно захваљујемо јерејима Николи Аркули и Здравку Богојевићу који су по благослову Његовог Преосвештенства Епископа Хризостома дошли на Шатор планину да се са нама Богу помоле, на њиховој указаној братској љубави.
Оно што је било изненађујуће ова године, јесте чињеница да је Шатор посјетио веома мали број људи, самим тим и молитву код Крста. Вјероватни разлози су глобална свјетска криза, порат незапослености и остале негативна дешавања која погађају свијет али и нас. Према нашим процјенама, ова године на Шатор планини је било за 60% мање људи него протеклих година. Без обзира на горње, ми - Црква и њено свештенство са благовјерним народом, помолили смо се Богу за покој душа свих пострадалих на Шатор планини, у свим протеклим ратовима. Сјетили смо се њихове великог страдања и жртве, сјетили смо се мајки са дојенчадима у наручју које су се смрзле и отиснуле у амбис, сјетили смо се војника који су умирали и од пушћаних зрна непријатеља али и од великих хладноћа... Болна су та сјећања.
Након парастоса, протонамјесник Александар Рељић, парох граховски, обратио се присутним вјерницима ријечима: „ Драга браћо и сестре, окупили смо се данас на овој светој Шатор планини, окупили смо се да се помолимо за покој душа свих наших предака који овдје пострадаше. Кажем светој планини јер, као што су мученици првих вјекова хришћанства, крвљу својој мученичком освећивали земљу коју су њоме натапали, тако и ови мученици осветише ову планину својом невино проливеном крвљу. Они су драга браћо и сестре, данас, наши молитвеници пред Богом, они су ближе Богу него што смо то ми овдје на земљи, нашим молитвама да их Господ упокоји и да им подари вјечно своје Царство, ми се надамо да ће се и они молити за нас грешне овдје на земљи".
У блаженом уснућу вјечни покој подај Господе свим уснулим служитељима Твојим, невино пострадалим на Шатор планини и учини им вјечан спомен!
Извор: Епархија бихаћко-петровачка
