Сабор српских породица у Косијереву

На празник Полагања појаса Пресвете Богородице и Сабора српских светитеља и просветитеља 13. септембра 2015. године у манастиру Косијерево у Петровићима код Никшића одржан је 7. Сабор српских породица у Црној Гори. Сабор српских породица организује се, већ седму годину, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија.

Литургију у манастирској цркви Рођења Пресвете Богородице служили су протојереј Василије Брборић и јеромонах Арсеније Самарџић, игуман манастира Косијерево. Сабрање је благословио отац  Арсеније, честитајући сабраном народу празник Сабора српских светитеља и просветитеља.

„Нека је са срећом празник Сабора српских светитеља, просветитеља и учитеља, Светитеља Саве, Арсенија, Максима, Јоаникија, Јефрема и осталих српских светитеља, просветитеља и учитеља наших. Да се угледамо на њих, да читамо њихова житија и да нам они буду путовође у нашем животу“.

„Видимо како се задњих дана узбуркала јавност у Црној Гори због овог Нацрта закона о слободама вјерских заједница, како су га назвали. Мало су погријешили, нијесу онај префикс не ставили испред ријечи слобода, али, шта је ту је. Ми ћемо се борити, на нама је да се боримо. Није то прво искушење на нашој Светој Православној Цркви на овим просторима. Гонили су је од првог вијека, па ево све до дана данашњег, двије хиљаде година. Они су нас гонили, ми смо се одупирали. Тако ће бити и овог пута и увијек смо излазили као побједници. И из овог искушења ћемо, ако Бог да, изићи као побједници“, казао је јеромонах Арсеније.

Током Литургије је благосиљан и преломљен славски колач који су, поводом своје славе принијели чланови Сабора српских породица у Црној Гори.

Саборовање је настављено у манастирској порти гдје се у име Управног одбора поздравном ријечју обратио проф. Миле Цицмил: -Ниједна ријеч није довољна да се каже данас са овог мјеста, на данашњи дан кад се скупљамо у славу српских светитеља и просветитеља, српских учитеља, на данашњи дан када обиљежавамо дан наших мученика страдалих у Јасеновцу, а са овог мјеста, гдје су исто похрањене мученичке кости бораца вучедолске бригаде. Нема ниједног сабрања, нити нашег дружења које није молитвени наставак и само јесмо оно и ништа друго до једна честица рода српског која узноси своје молитве да би Господ Бог дао да понесемо овај јарам који нам је дат на достојан начин. А ниједно наше сјећање не може бити, а да се не сјетимо оних који су били највиши и први међу нама. Данашње наше окупљање јесте сјећање на једног великог човјека, великог јунака, великог витеза, подвижника, страдалника за род српски, великог, бесмртног сердара Јанка Вукотића. Рођен је у сердарској кући, ни мање ни више него осми сердар из једне исте куће. Човјек који је предодређен да буде вођа, који је био предоређен да раскине 357 година старе ланце, човјек који је стао на чело источног одреда, који је ослободио наше Косово и ми смо дужни да идемо његовим стопама. Човјек, чија је војска дошла до Дечана, под чијом је командом постројен батаљон и дата сва почаст братству наше већ тада мученичке Пећке патријаршије. Човјек који је исковао своје име, носећи сабљу и идући пред војском, не само ово што смо поменули, него се враћајући на Скадар и под његовим ударом пао је Скадар, а кад је требало са својом дивизијом био је и на Брегалници. Човјек који није изгубио ниједну битку, а који је изубио рат, који је одан био отаџбини и господару и рекао ону чувену реченицу да више црногорска војска не постоји и подијелио судбину свог народа. Такви људи никада нијесу могли бити унижени. Отишао је са овог свијета усправан као армијски генерал Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Нека је слава таквим људима и нека нам је наум да за таквим људима треба и говорити и жалити шти нијесу међу нама, рекао је Миле Цицмил, предсједник Управног одбора Сабора српских породица.

Он је, овом приликом, уручио захвалнице појединцима који су допринијели очувању сабора и српске породице. Признање је уручено Сенки Дурутовић, предсједници Кола српских сестара из Никшића, „дародавки и носиоцу највећих одликовања“, те Стеву Вујичићу, човјеку „великог срца који није жалио живота и здравља на добро своје отаџбине“.

У културно-умјетничком програму су наступили: хор Преподобне мати Ангелине, пјевачке групе из Бањана „Бањани“ и „Бањке“, женске пјевачке групе „Василисе“ и „Освит“ из Билеће, КУД „Зора херцеговачка“, вокални солиста Лука Цицмил.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка