Сабор свештенства и свештеномонаштва у Бијелом Пољу

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је, са свештенством и свештеномонаштвом Епархије будимљанско-никшићке и Епархије милешевске, свету архијерејску Литургију пређеосвећених Дарова 4. априла 2016 године у цркви Светог Николаја Мирликијског - Никољцу у Бијелом Пољу.

Овом приликом обављена је света тајна исповијести свештенства ових епархија. Свештенике и народ су исповиједали протојереј-ставрофор Милутин Андрић и игуман Арсеније (Самарџић).

Ријечима архипастирске бесједе обратио се владика Јоаникије, истичући да су посљедње ријечи Христове на земљи, прије Вазнесења, биле "Идите, проповиједајте, крштавајте све народе у име Оца и Сина и Светога Духа, и ево ја сам са вама у све дане до сврштетка свијета и вијека.“

-Управо данас се сјећамо тих ријечи на овоме братскоме сабрању епархија Будмљанско-никшићке и Милешевске. Јер наша проповијед је заправо продужена Христова проповијед. Не зато што смо ми на било који начин узурпирали његову ријеч или његову свету службу, него зато што је она нама повјерена и Господ је нама дао својом благодаћу, својом милошћу, својим Духом Светим, благослов, милост и крепост да вршимо ову службу свету. И опет не само то да је Он то све нама дао па се удаљио од нас, него је Он са нама у све дане до свршетка свијета и вијека, поручио је Епископ.

-И ми када служимо ову свету службу, ми заправо Њему саслужујемо. Он је вјечни Архијереј, вјечни првосвештеник и спаситељ душа наших. Када се год сабирамо у име Божје, Он је са нама. Он је глава своје Цркве. Он заправо врши ову свету службу а ми смо његови благодаћу Божјом саслужитељи. И ево, да бисмо се што више сјединили са Њиме, да бисмо што више поцрпјели његове благодати и милости ми треба да се очистимо, да се просветимо, да се сјединимо, да би Он излио своју благодат и милост на нас. Да се потрудимо да вршимо Његове свете заповијести. Ако чујемо и вршимо Његове свете заповијести и Он ће нас услишити када му се будемо молили. То је једно правило које је потврђено кроз сва времена, кроз све вјекове. Послушај Бога у заповијестима његовим које је дао, а Он ће тебе услишити у молитвама твојим – то је просто разумљиво и јасно да то тако бива. И Господ је услишио многе а ми се надамо да ће и нас услишити, јер показујемо интересовање, љубав, настојимо да испуњавамо Његове заповијести, да идемо Његовим путем. Колико у томе успијевамо, због наших мана и слабости то је већ наш проблем, али у сваком случају ко год настоји и ко се труди и Господ ће га благословити, бесједио је владика Јоаникије.

-Ми смо се данас овдје сабрали у великој радости, великој љубави. Дошло је свештенство са обје стране Лима - од Грахова па до Нове Вароши и Златибора. Лијепо је то, различите су епархије али је Црква једна. Једна је служба, благодат и један смо народ Божји. И много је лијепо када се сабирамо са више крајева земље. Такав је био обичај од давнина поводом неких важних ствари а братски састанак свештенства и исповијест су важни разлози да се ми данас овдје саберемо у Бијелом Пољу, у овој дивној светињи која је недавно и обновљена и која нам свједочи велико предање нашег народа, велико предање наше свете вјере. И ево поводом овог радосног догађаја ја желим да све вас позовем да учинимо данас једно добро дјело. Сјетио сам се јутрос а чим сам сазнао за ту вијест душа ме забољела, једном нашем брату, комшији овдје је изгорјела кућа. Петочлана продица Јелић прије неколико дана је остала без крова над главом и треба помоћи, прискочити. Од Бога смо позвани да сви помогнемо, па ево и ми који ову свету службу служимо и свету ријеч проповиједамо и свако од нас нека да свој прилог, за обнову те њихове куће па и нама Бог да се смилује. Не треба никада жалити када су овакве прилике. Сјећам се из дјетињства када треба неком помоћи када је нешто важно а нарочито када се гради кућа, то је дивни обичај у нашем народу који је био заживио, никада се није прекинуо али се бојим да смо мало отањили са тим, па и ми мало да се потрудимо, ко ће други него Црква и свештенство, да подсјети народ на традицију, предање и ријеч Божју и на добре и провјерене Богом благословене обичаје. Ето, драга браћо и сестре, оци свештеници, сви да дамо свој прилог да се скупи да покажемо нашу љубав, а Бог ће дати и да све обнови кућа овој породици честитој, нашој браћи, и да нас све заједно Господ обрадује и помилује. Амин, Боже дај, закључио је владика Јоаникије.

Након службе обављен је братски састанак свештенства двију епархија. Уводно слово је одржао Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Епархије милешевске г. Јоаникије говорећи на тему Свештеничка служба данас – проблеми и изазови.

Нарочито је истакнута специфичност данашњег тренутка у коме се налази српски народ у овим епархијама, указано на пошаст коју доноси „бијела куга“, која односи више живота него било који рат који буде и прође. Изумирање становништва, пад наталитета много дубље погађа и рањава биће једног народа од сваког сукоба... Владика Јоаникије је подвукао коју улогу има мисионарење у савременом друштву. Црква се налази у заиста незавидном положају, јер она увијек прати и народ и у њој се као у огледалу виде сва кретања једног народа. Црква као цјелина увијек пати, ако страда и најмањи њен дио.

То је послије уводне ријечи била и тема којом су се појединачно бавили архијерејски намјесници, али и свештеници који имају запажено искуство и значајне резултате у свом пастирском раду. Дошло се до закључка да је ово ипак само указивање на тему, да се мора што подробније и софистицираније приступити сваком човјеку, јер човјек у данашњем тренутку живи окружен, али и обремењен техничким достигнућима. Техника и наука имају своју моћ, могу бити добри помагачи, али веома лоши господари уколико им се човјек својом душом потчини. Зато свештеник као духовни родитељ и руководитељ има улогу да будно прати и бди, као прави пастир над својим словесним стадом.

У духу братске љубави и са жељом за поновним сусретом завршено је братско сабрање ове двије епархије Српске Православне Цркве, још једном потврђујући истину да нема граница међу браћом уколико постоји љубав и слога као везивно ткиво.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка