Сабор Светог архангела Гаврила у Куманици
Светоархангелски манастир Куманица између Пријепоља и Бијелог Поља познато је стециште хиљада поклиника са свих страна света нарочито на празник Сабора Светог архангела Гаврила, храмовну славу те свештене обитељи.
Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је 25. јула 2020. године, у навечерје празника, празнично бденије, док је нешто касније игуман манастира Куманице архимадрит Николај служио свету тајну јелеосвећења и прву свету Литургију. Сутрадан, Преосвећени Епископ г. Атанасије је предстојао Божанском Литургијом уз саслужење старешине Саборног храма Светог Василија Острошког у Пријепољу јереја Горана Крстића и ђакона Ивана Савића.
Трпези Господњој са страхом Божјим, вером и љубављу приступили су верници, причестивши се Пречасним даровима Христовим. Након заамвоне молитве предвођени епископом Атанасијем сви су кренули у трократни опход око светог храма узносећи молитвене песме Господу, Пресветој Богородици и Светом архистратигу Гаврилу. Затим је освештано славско жито и преломљен славски колач које је припремило монаштво манастира Куманице предвођено настојатељем архимандитом Николајем уз помоћ поклоника и поштовалаца велике светиње.
Честитајући празник учесницима молитвеног сабрања, епископ Атанасије је указао на значај саборовања поред древних светиња: -Сама реч сабор упућује нас шта треба да чинимо. Ми празнујемо то што је Свети архангел Божји Гаврило онај који сабира. Празнујемо оно што је он сабрао, оне око којих их је сабрао. Празнујемо пре свега свако помињање на Господа нашега, помињање Његовог имена, Оца, Сина и Духа Светога. Прослављамо Њега и све Свете Његове и сва дела Његова. Свега тога се подсећамо што је Господ учинио. Сећања на добро и на добре посебно су важна у временима кризе, у временима страдања, искушења, у временима борби, подвига, за опстанак и очување живота, здравља, за постизање светости.
Епископ Атанасије је затим укратко подсетио на дело Светог архангела Гаврила које је он учинио међу нама људима од почетка света до данашњих дана: -Он је био весник Божјег присуства, Божјег деловања, и у временима радости и у временима туге, и у временима елана и у временима очајања. Само ово свето место је место радости. Ми се подсећамо на сва значајна дела која су се овде догодила. Пре свега се подсећамо на оног дивног подвижника Божјег Светог Григорија богољубца, који је својим молитвама везивао земљу са небом, на кога је Бог излио благодат своју, која дејствује све време на овоме месту, и на другим местима, где год се његово име призове. Ово место је наше упориште, наш ослонац у животу, место које нас за небо веже.
-Постоје страдања, као што је и ова злогласна болест звана корона. О њој не знамо довољно осим то да је зла. Али, знамо да је Господ наш победио зло и смрт надјачао. Знамо да смо и ми учесници живота и да и ми суделујемо у Божјем промишљању, и да Божје промишљање узима у обзир и нас и нашу слободну вољу. А Он, премудри Творац, жели нама да се спасемо. Спасење мора да буде прихваћено у слободи, са учешћем нашег разума. Ми препознајемо и исповедамо у молитви да имамо много начињених погрешних корака. Упитајмо се да ли није можда баш зато Бог и дозволио да страдамо сада од те злоћудне болести да бисмо се замислили над својим делима, да ли су била нека и погрешна. И јесу. Кад год смо охладнели у љубави према Творцу, према свом љубљеном Небеском Оцу, грешили смо. Тако, ако ти је Бог дао више здравља него ли брату твоме размишљај овако: То је Бог дао да ја мојим здрављем служим и своме брату. То је наше заједничко добро, од Бога дато. Ако имаш добар слух и певаш добро, вид, разум, умеће рукама дато, то је заједничко добро, и на заједничку добробит га треба користити. Тако треба размишљати. Господ може једном речју и ову епидемију зауставити, да, али треба направити један корак ка Богу. Хоће ли човечанство направити тај један корак, нагласио је и упозорио епископ Атанасије.
Извор: Епархија милешевска
