Сабор светог Висариона Сараја у Копривни
У недјељу, 4. новембра 2012. године, у Копривни, у општини Оштра Лука, а у парохији старомајданској, иначе родном завичају светог Висариона Сараја, одржан је Први сабор посвећен овом светом исповједнику вјере и свештеномученику. Прије непуна три вијека (1714. г.) рођен је овај Божији угодник на подручју старомајданске парохије. Преосвећени Владика бихаћко-петровачки г. Хризостом је својим расписом на почетку календарске 2012. године одредио да се ове и свих наредних година у Недјељу по митровским задушницама одражава Сабор у спомен светог Висариона Сараја..
У храму светог деспота Стефана (Лазаревића) и његове свете мајке, кнегиње Милице, у монаштву назване Евгенија, архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Хризостом, уз саслужење: протојереја-ставрофора Петра Миловца, пароха оштролучког, протосинђела Венијамина, сабрата манастира Клисине, јереја Алена Марића, пароха санског, као и ђакона Невена Маринковића и Николе Перковића. За пјевницом су појали свештеници Бојан Митрић, Владимир Максимовић и потписник ових редова.
У пригодној бесједи након прочитаног Еванђеља Преосвећени владика Хризостом је говорио о животу, раду и страдању светог Висариона. Преосвећени владика је, између осталог, казао:
„Сарај му је био надимак, јер је био из богате и врло угледне породице. Сарај на персијском значи дворац. Свети Висарион био је из Старог Мајдана или његове ближе околине. Није још тачно утврђено из којег је мјеста, из које куће и породице, али је по свом надимку Сарај био из угледне српске породице, од родитеља који су га васпитавали у вјери и побожности православној.Рођен је 1714. године, а на крштењу је добио име Никола. По свему судећи, у вјери православној је узрастао посјећујући и боравећи у некадашњем манастиру Липнику, који је постојао у времену овог светог. Вјероватно је боравећи у липничкој светињи, заволио монашки живот, те је, као некада Свети Сава који је отишао на Свету Гору, млади Никола отишао у Свету Земљу да се поклони Христовом Гробу, а потом је, жељан пустињаштва, походио манастир Светог Саве Освећеног у Јудејској пустињи. Ту је и примио монашки постриг, из руку патријарха јерусалимског Антима. Једно вријеме је провео у Светој Земљи, а потом се вратио у отаџбину, тачније, у славонски манастир Пакру, гдје је провео седам година. Поново је отишао у Свету Земљу, да се оснажи у вјери и подвигу, да би, по потреби Цркве, био упућен у подручја Источног Баната и Трансилваније како би у вјери оснажио ондашњи српски и румунски православни живаљ...
У то вријеме Римокатоличка црква и хабзбуршки двор водили су невиђену пропаганду унијаћења православног живља. Својим бесједама и животом Висарион је посрамио непријатеље православља и Православне Цркве. Он им је покварио све њихове лукаве и завјереничке планове. Због тога и због мржње према њему и православљу утамничили су га у Вили, а потом га водили из тамнице у тамницу, од Темишвара, преко Осијека и острва Раба, па све до Тирола, гдје је у тамници града Куфштајна предао Господу своју мученичку душу...
Прво га је Румунска Православна Црква канонизовала(1950. г.) и прибројила сабору светих исповједника и свештеномученика, а потом је то исто учинила и наша помјесна Српска Црква 1962. године. Данас наши православни Срби који живе и раде у Тиролу, конкретно у Куфштајну и Инсбруку и широј околини ових градова, подижу храм у част и спомен овог нашег свештеномученика и исповједника вјере, а у Далеком Ванкуверу у Канади наша Црквена општина основала је Мисијски одбор који носи име светог Висариона...
Жеља нам је, ако Бог да, да и ми овдје у парохији његова рођења и поријекла подигнемо једну омању цркву у славу Божију, а у спомен светог Висариона. Очекујемо ваше учешће у овом светом и племенитом подвигу и завјету како бисмо ово свето и богоугодно дјело завршили до 2014. године када ћемо обиљежити 300-годишњицу његова рођења!''
Преосвећени владика Хризостом је обавјестио све присутне да ће се сваке године у недјељу по митровским задушницама одржавати Сабор посвећен светом Висариону Сарају Санском.
Протојереј-ставрофор Љубомир Самарџић
Извор: Епархија бихаћко-петровачка
