Сабор у Ливађу

Храмовна слава Свети Григорије Богослов окупила је велики број Срба у селу Ливађе надомак Грачанице. Осим мештана, Литургији су присуствовали Срби из околних места као и бивши мештани који више не живе у Ливађу али и даље памте своје корене. Ово мало село окружено њивама разликује се од многих српских села по томе што већину становништва сачињава млађи нараштај. Сразмерно броју становника Ливађани обрађују највећу површину земље на Косову и Метохији.

Сеоски храм Светог Григорија Богослова датира још из времена Немањића и постојао је пре Грачанице. У току своје дуге историје рушен је и обнављан. Данашњи изглед храм је добио приликом његовог последњег обнављања 1933. године. Почетком јануара ове године црква је била на мети пљачкаша. Од прилога верника, надлежни свештеник о. Светислав и Црквени одбор успели су да набаве све што је потребно за богослужење. Између осталог купљена је целивајућа икона, певница, покровци, промењене су завесе.

Централни догађај ове прославе била је Света Литургија којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ Артемије уз саслуживање о. Николаја - игумана манастира Црна река и још пет свештенослужитеља.После резања славског колача Епископ Артемије је изговорио беседу у којој је посебно истакао значај светог Григорија за ширење и утврђење православља: "Наши свети преци су знали коме треба који храм посветити. Изабрали су да овај храм буде посвећен једном дивном светитељу Божијем - светом Григорију Богослову. Он је један од тројице највећих светитеља у Цркви Православној који се помињу свакога дана и на свакој Литургији Божијој. Свети Василије Велики, свети Јован Златоусти и свети Григорије Богослов јесу Света Три Јерарха, тројица владика који су науку Христову објаснили, утврдили, проповедали широм света. Свети Григорије Богослов је својим животом, својим делима, својом науком, својим речима, својим списима допринео да православље буде тако утврђено да га ништа не може победити, по речи Христовој: 'Сазидаћу Цркву своју, и врата пакла неће је надвладати (Мт. 16, 18)'. "

Овогодишњи домаћин славе био је Радојица Ристић. Колач за следећу годину узео је Славиша Аксић. После Литургије уследио је ручак и послужење за све присутне који су организовали домаћин и Црквени одбор.

Извор: Епархија рашко-призренска