Саборна црква Светог оца Николаја у Сремским Kарловцима
Поводом јубилеја осам векова самосталности Српске Православне Цркве и 260 година од почетка градње Саборне цркве у Сремским Карловцима, Епархија сремска и Управа Саборне цркве одлучили су да издају монографију посвећену том велелепном храму.
Саборна црква Светог оца Николаја у Сремским Карловцима једна је од четири најважније цркве у оквиру наше помесне Цркве. Грађена је у време Карловачког митрополита Павла Ненадовића у периоду од 1758-1762. године. Од своје изградње па до краја Првог светског рата Саборна црква имала је своју првобитну намену, а то је да буде Саборна митрополитска и патријарашка црква, центар српства и православља северно од Саве и Дунава. Од завршетка Другог светског рата до данас, Саборна црква је катедрална црква Епископа сремских. Стил градње Саборне цркве отворио је пут једном новом уметничком правцу а то је барок, и по њему ће остати познате све цркве грађене на овим просторима. Врхунац барокног сликарства оличен је у иконостасу Саборне цркве који је дело најбољих барокиних сликара у нас, Теодора Крачуна и Јакова Орфелина.
Изузетну важност и улогу ове цркве увидели су и патријарси Георгије Бранковић и Лукијан Богдановић који спроводе генералну обнову спољашњости и унутрашњости овог храма у периоду од 1907. до 1910. године. Тада је ентеријер овог храма обогаћен композицијама нашег чувеног сликара XX века, Паје Јовановића. Овај храм центар је ходочашћа верника и туриста из целог света захваљујући свом данашњем блиставом сјају. Трудом Епископа сремског Василија црква је по други пут генерално обновљена у периоду од 2000. до 2011. године.
Ова монографија пружиће читаоцу увид у целокупан историјски преглед од појаве српског народа на овим просторима, преко турског ропства па све до присаједињења са другим деловима Србије, као и упознати га са развојем црквене организације на простору Сремских Карловаца и Карловачке митрополије у целости. Сазнаће све податке који се помињу у историјским изворима, а везани су за помен старих храмова и богослужбених места у овом граду.
Иако је због своје изузетне лепоте Саборна црква била до сада тема многих монографија, чланака, књижица итд, ова монографија о Саборној цркви јединствена је по томе што се по први пут објављују подаци везани за њен унутрашњи живот, за богослужења и друге активности који на најбољи начин пројављују намену једног храма. На основу материјалних и писаних извора приказана су специфична богослужења која су се одвијала у Саборној цркви као што су чин архијерејског наречења и хиротоније, као и многа друга, попут чина мироварења.
Оно што заиста на најбољи начин исказује континуитет трајања Саборне цркве и представља још једну особеност која употпуњује садржај ове монографије јесу биографије свих њених свештенослужитеља, као и летопис у којем су исписани сви најважнији догађаји од 7. маја 1758. године, када је постављен камен темељац за данашњи храм па све до данас.
Данас је Саборна црква чувар духовног живота нашег народа, као и чувар бројних светиња: моштију Светог Арсенија, Светог првомученика и архиђакона Стефана, Светог Мардарија Либертивилског и камен станац нашег трајања у историји.
Захваљујемо се свима који су на одређени начин помогли штампање ове књиге, приложницима, претплатницима а ово дело приносимо као мали омаж 40-огодишњици архијерејске службе Епископа сремског г. Василија.
Извор: Епархија сремска
