Саборни храм Преображења Господњег и баштина Српске православне црквене општине у Загребу

Проф. др Драган Дамјановић је добио Годишњу награду Друштва историчара уметности Хрватске за 2020. годину за књигу Саборни храм Преображења Господњег и баштина Српске православне црквене општине у Загребу, која је изашла у издању загребачке Црквене општине и Епархије загребачко-љубљанске.

У тексту образложења, објављеном на интернет страници Друштва историчара уметности, каже се: стоји:

Књига је утемељена на исцрпном истраживању архивске и новинске грађе, кроз коју се расплиће богата историја загребачке православне катедрале, од куповине католичке капеле Свете Маргарете 1794. године, до земљотреса у марту 2020. године. Анализа архивских извора, уз примјену нових методолошких приступа при интерпретацији текста, представља основу научног рада др Драгана Дамјановића што чини његов текст посебно информативним и изврсним полазиштем за даља истраживања.

Овом монографијом Драган Дамјановић обрадио је важан споменик сакралне умјетности Загреба посљедња два вијека. У изградњи и опремању православне цркве у Загребу учествовали су истакнути протагонисти хрватске историје умјетности и архитектуре XIX и XX вијека, архитекти Фрањо Клајн и Херман Боле, сликари Иван Тишов, Иво Режек и други. У изградњи осталих грађевина загребачке православне општине кључну су пак улогу одиграли прваци хрватске архитектуре Бартол Фелбингер, Станко Клиска, Марко Видаковић, Јурај Дензлер и бројни други. Управо стога ова књига није тек микроисторијска студија важна за српску православну заједницу у Загребу већ монографија која има изузетно велик значај за цијелу хрватску историју умјетности.

Иако је главна тема монографије храм и најважније грађевине Српске православне општине, Драган Дамјановић се једнаком пажњом и акривијом бави и другим темама сакралне баштине, опремом, богослужбеним и молитвеним предметима, несталима, али и очуванима који представљају музејско благо Општине, њиховим ауторима, иницијаторима и донаторима. Међутим, велику вриједност ове изузетно слојевите књиге чини ауторово настојање да представи протагонисте историје заједнице од самих почетака до данас великом галеријом личности, судбина и личних повијести. Зато ову монографију посвећену понајприје храму и сакралној баштини треба разумјети и читати као културну, социјалну, дијелом и политичку повијест православне заједнице Загреба и уједно дијелом укупне историје Загреба. Према ријечима аутора, загребачка православна црква је „споменик грађанске епохе, толеранције и либерализма XIX и почетка XX вијека.“ То је раздобље кад Загреб стиче свој модерни урбани идентитет и физиономију средњоевропске метрополе. Загреб је космополитска средина, отворена не само људима којима постаје интересантна, него и идејама: то је доба модернизма и авангардизма.

Као у својим ранијим књигама и студијама Драган Дамјановић се и у овој монографији водио начелом да баш све ‒ архивску грађу свих провенијенција, литературу и интерпретације, усмену предају и лична сјећања ‒ треба наново проучити, а потом провјерити и кориговати. Задивљујуће је колико је тога за ову монографију прегледао, а још више пронашао и колико је новости изнио. Ова књига није само велик успјех аутора, његових сарадника и издавача, него дар граду Загребу. Оном бољем, европском Загребу који не би смио заборавити традицију толеранције, отворености и космополитизма.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска