Сабрани списи митрополита Саве Косановића „Крстом и пером“ представљени у Никшићу

„Укупна писана заоставштина митрополита Саве, још, увијек, није на одговарајући начин вреднована. Његови чланци, научног карактера били су од великог значаја, с обзиром на то да је први обрадио поједине теме из црквене и културне историје српског народа у Босни и Херцеговини. Будући да се, овом приликом, први пут, штампају Сабрани списи митрополита Саве надамо се да ће то бити добар повод за даље свестрано изучавање његовог укупног научног и књижевног дјела“, оценио је, током промоције у Никшићу, Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.

У организацији Епархије будимљанско-никшићке, Института за теолошка истраживања ПБФ у Београду и Удружења Бањана и Рудињана „Владика Сава Косановић“ у Никшићу је 11. августа 2020. године представљена књига „Крстом и пером“ Митрополита дабробосанског Саве Косановића.

Књигу чине сабрани списи тог знаменитог архијереја, историчара, археографа, епиграфичара, путописца, беседника, полемичара, приповедача, песника, добротвора и задужбинара, који су први пут, након скоро 120 година од његовог упокојења, сакупили и приредили за штампу Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, академик Војислав Максимовић, проф. др Богољуб Шијаковић и протојереј др Никола Маројевић.

Дело је изашло у издању Епархије будимљанско-никшићке и Института за теолошка истраживања, крајем 2019. године. О митрополиту Сави, првом Владици из српског народа који, након укидања Пећке Патријаршије 1766. године, долази на чело дабробосанске Митрополије 1881. и његовим делима, на промоцији у Никшићу, говорили су Епископ будимљанско-никшићкин Јоаникије, проф. др Живко Ђурковић, протојереј др Никола Маројевић и проф. Милорад Миловић.

У прилогу, насловљеном „Пророчка личност митрополита Саве Косановића“ владика Јоаникије наводи да су о Митрополиту дабробосанском Сави Косановићу писали многи историчари, писци, свештеници и публицисти. Међутим, његов живот и свештеничка служба, а нарочито његов самопрегорни рад и жртва за Цркву, како запажа Преосвећени Епископ, и данас речитије говоре о њему од многих студија.

„Изишао је на историјску позорницу као апостол Христов и рибар људских душа, са павловским даром архипастирске и полемичке ријечи, као духовни вожд и бранич српског имена у Босни и Херцеговини“, казао је владика Јоаникије, додајући да је митрополит Сава имао одлике пророчке личности, које су, како је оценио, нарочито дошле до изражаја током његове борбе са пропагандом и у време изганства.

„Удару на овог христоликог архипастира слиједили су ударци по његовој пастви, по сваком слободно мислећем Србину у Босни и Херцеговини и шире, од Петра Кочића до многобројних Срба осуђеника у тзв. велеиздајничким процесима, најприје у Загребу, а касније и у Бањој Луци. Страдалничка судбина митрополита Саве представља предизображење онога што ће се догађати са српским народом у Босни и Херцеговини у току I и II свјетског рата, а нарочито крајем 20. вијека. У оно вријеме, он је отјеран као појединац, а касније је, у више наврата, а нарочито послије сто година, прогнано из његовог престоног града и других крајева Митрополије више стотина хиљада Срба. Многима од њих, као и њему некада, одузето је право на два метра своје рођене земље за укоп и покој. У пророчке црте његове личности спада и његов изузетни дар да проникне у скривене проунијатске планове Беча и Ватикана и да их са апостолском храброшћу разобличи“, указао је Преосвећени Епископ Јоаникије.

Модератор вечери био је проф. Веселин Матовић, а одломке из промовисаног дјела читала је Драгана Мијушковић.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка