Сабрања о Савиндану у Митрополији црногорско-приморској

Подгорица - На светосавској свечаности уприличеној 25. јануара у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије уручио је грамате добротвора Саборног храма завичајним удружењима – члановина некадашњег Вијећа народних скупштина Црне Горе. Владика је са свештенством благосиљао славски колач у славу и част Светог Саве, првог српског архиепископа и просветитеља.

Котор - „Опростићете ми на емоцијама, на осјећањима, јер ово је велики доживљај који није само реда ради, већ доживљај који улази у срце и душу и остаје све вријеме са нама“, казао је вечерас на почетку своје надахнуте бесједе на Светосавској академији у Котору, академик др Димитрије Стефановић из Београда. Академији у пуном Храму Светог Николе, коју је и ове године традиционално организовало Српско пјевачко друштво Јединство Котор 1839, присуствовали су: генерална конзулица Републике Србије Марина Јовићевић, конзул Републике Хрватске Хрвоје Вуковић, потрпедсједник општине Котор Твртко Црепуља и протојереј ставрофор Момчило Кривокапић. Академик Стефановић је уз  биографски осврт о Светом Сави говорио и о настанку химне, недовољно познатим почецима светосавских прослава са почетка 19.вијека, дјеловима текстова из службе Доментијана и Теодосија, цитатима из пера српских пјесника и историчара, а на крају и о ономе „што ваља чинити слиједећи свијетли примјер Светога Саве“. Подсјетивши на биографске податке о свецу, који је још као принц Растко Немањић напустио двор и побјегао на Свету Гору и замонашио се, Стефановић је истакао значај градитељског подухвата када његовом заслугом настаје Хиландар. „Када се замонашио и добио монашко име Сава, са својим оцем Стефаном Немањом, који се у међуврмеену такође замонашио и добио име Симеон, подигао је манастир Хиландар. Први и једини српски манастир на Светој Гори саграђен 1198. године“, казао је Стефановић, назначивши да је од представника двадесет великих манастира ове године за предсједавајућег у Кареји изабран српски монах Стефан.

„Оно што предстоји ове године су велики јубилеји: 900 година од рођења Св. Симеона Мироточивог, 700 година цркве краља Милутина у Студеници и организација значајног међународног научног скупа, 700 година Јелене Анжујске у манастиру Градац, 250 година Вука Караџића, 200 година од рођења Јосифа Панчића, 160 година од рођења Михајла Пупина о коме треба посебно говорити. Он је познатији у Америци него код нас, велики задужбинар и научник, диван човјек из Идвора- банатског села и почасни члан которског Јединства. Знате ли ко вам је почасни члан? Михајло Пупин научник и предсједник Њујоршке академије. На Видовдан 1918. на Бијелој кући се поред америчке вијорила и српска застава. Његова књига „Од пашњака до научењака“, била је обавезна лектира у америчким школама. Ту је и јубилеј 100 година од смрти Стевана Мокрањца, затим 100 година од смрти композитора Даворина Јенка и велики јубилеј обиљежавања стогодишњице почетка Првог свјетског рата“, казао је између осталог академик Димитрије Стефановић.

Секретар СПД Јединство Драган Ђурчић је посебно похвалио подмладак Јединства који је  отпјевао которску химу Светом Сави, компоновану овдје 20 прије година прије познатије  Мокрањчеве. „Ми сваке године на дан представљења Св. Саве 25. јануара организујемо академију, или како би рекли наши хроничари „од првих дана чињели смо академичне забаве о Св. Сави“. Подсјећам и да је Јединство прошле год било у знаку великих јубилеја: 1700 година Миланског едикта, 600 година манастира Прасквица, 300 година цркве Светог Спаса на Савини коју је похађао Његош и 200 година од рођења Петра ИИ Петровића Његоша. Ишли смо на турнеје по Италији, Сибиру, држали концерте по Црној Гори… Ову годину отпочели смо божићним концертом „Од Божића до Божића“ у суорганизацији са ТО Котор“, казао је Ђурчић, захваливши се њеном директору Мирзи Крцићу на присуству академији.Ђурчић је најавио и да ће се до краја фебруара знати цјелокупни програм обиљежавања 175 година од оснивања СПД Јединства. Подсјетио је и на програм поводом Савиндана у понедјељак 27. јануара када ће у 10 сати у Цкви Светог Николе у Котору бити света литургија са резањем славског колача, у 11 сати и 30 минута је дочек Градске музике, у 16 сати у Цркви Светог Петра Цетинског на Прчању вечерње и дјечја академија, а у 18 сати и у Цркви Светог Николе у Котору. У 20 сати, Српско пјевачко друштво “Јединство” обиљежиће своју крсну славу Светог Саву.

У богатом програму Светосавске акадмије вечерас су наступили: рецитатор и соло тенор Стефан Челановић, мецосопран Милица Лалошевић, баритон Стеван Томашевић, сопрани Александра Добриша и Јована Мршуља, Дејан Кривокапић (клавир), Душица Коридић (виолина), Нада Поповић (клавир), Иван Держијев (хармоника), Ана Михаљевић (клавир), Камерни хор  Богословије Св. Петра Цетињског, дјечији и главни хор СПД Јединство и диригенти Ивана Кривокапић и Михајло Лазаревић.

Колашин - У препуној сали колашинског Дома културе 25. јануара одржана је Светосавска академија, четнаеста по реду од када је ова традиционална културна манифестација 2000. године обновљена у овоме граду. Ове године она је била посвећена и 900-тој годишњици рођења Светог Симеона Мироточивог – Стефана Немање.

Митрополита Амфилохија, свештенство и вјерни народ је у име колашинске локалне управе поздравио Видак Ђукић који је рекао да је Свети Сава најснажнија историјска личност нашег народа кроз стољећа. „Јединствен примјер у православљу је да су се посветили отац и син – Свети Симеон Мироточиви и Свети Сава. Велико дјело једног човјека постало је дјело једног народа“, рекао је Ђукић.

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије казао је да светосавска просвета није само просвета за решавање практичних животних питања. „То је просвета која просвећује покољења. Просвећује и открива људима онај дубљи смисао људскога живота, вјечни смисао човјекова постојања овдје на земљи. Такав је био Свети Сава, просветитељ који нас учи путу који води у живот вјечни“, казао је Владика Амфилохије.

Књижевник и новинар Новица Ђурић је у светосавској бесједи казао да је светосавље духовна зрелост нашег народа. Говорећи о онима који у Црној Гори покушавају да избришу светосавско и светосимеоновско наслеђе Ђурић је казао да такви у историји покушавају да промијене и лице. „Мијењају истину за лаж, хоће да оно што није прикажу да јесте, а ни то што записују не да им се. Хоће да буду оно чега нема – њима на част, а прецима и потомцима на бруку. Хоће да смо свакоме по потреби, а себи низашта“, рекао је Ђурић.

У умјетничком дијелу програма наступили су Црквени хор „Свети Марко“ из Подгорице, КУД „Мијат Машковић“ из Колашина, дјеца полазници колашинске школе вјеронауке и гуслар Стеван Вујачић. Академији је присуствовао и градоначелник Колашина Дарко Брајушковић са сарадницима.

Извор: Митрополија црногорско-приморска