Сабрања у Бијелом Пољу
На празник Светог арханђела Михаила у суботу, 21. новембра 2015. године, у цркви Светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу свету Литургију је служио јереј Никола Скопљак. Честитајући празник и славу свечарима отац Никола је подсјетио да се вјерници сабирају у светом храму да се заједно помоле Богу и архангелу Михаилу и свим бестјелесним силама који су на невидљив начин присутни са нама на светој Литургији Божанској.
"Ово је посебан дан да се заједно помолимо Богу, да нас Свети архангел Михаил и све силе бестјелесне заједно заступају пред Лицем Божјим. Да моле Господа Бога за спасење душа наших, јер суштина нашег окупљања и боравка овдје и на светој Литургији јесте да се кроз молитве Светих, кроз молитве небеских Сила бестјелесних сјединимо са живим Богом. То је једна веза сједињења Неба и земље која се остварује овдје на служби, кроз свету Литургију и кроз свету тајну причешћа, јер и центар Литургије јесте света тајна причешћа. А оно је центар тако што се човјек у овом привременом материјалном животу, спрема за нешто љепше. Сви смо ми пролазни и једини начин да се сјединимо, да живимо са својом црквом и са Богом јесте да живимо хришћански, да поштујемо пост и молитву, да имамо љубав једни према другима, да испуњавамо Божје заповијести и да то крунишемо кроз свету тајну причешћа и Литургију, која је праобраз Царства Небескога."
"Ми овдје пролазни људи на земљи заједно стојимо са силама бестјелесним, невидљиви анђели који стоје неућутно пред лицем Божјем моле се за све нас који од њих милост Божју очекујемо. Видимо и кроз свету Литургију доста примјера како се анђелске силе обраћају Божјем престолу и како непрестано кличу: Свет, Свет свет Господ Саваот. Тако и ми треба непрестано да се молимо Богу, да призивамо све небеске силе да и тражимо помоћ за све“, бесједио је отац Никола.
У цркви Светих апостола Петра и Павла у недјељу, 22. новембра 2015. године, свету Литургију је служио јереј Никола Скопљак. У поуци послије причешћа отац Никола је рекао да се нико се не може спасити од гријеха, од рана нанесених души његовој, док не позна милост и истину Божју, откривену у Светом Писму.
"Као што човјек само при великој свјетлости сунца види све путеве пред собом и бира којим треба да се упути, тако исто једино при великој свјетлости Светога Писма човек гледа и види пред собом све путеве добра и зла, и разликује једне од других. Једино је у Светом Писму откривена потпуна истина, без примјеса лажи и обмане, те се само преко те истине достиже до жељеног циља – спасења свога. У данас прочитаном Јеванђељу чули смо причу у којој Господ наш Исус Христос сликовито описује тајну спасења читавог човјечанства, које тумара по мраку и тргује са заблудама, тражећи истину коју никако не налази. Слично је било и у вријеме кад је Христос испричао данашњу јеванђелску причу. Повод да је исприча, дао му је један законик питањем: “шта ми треба чинити да наслиједим живот вјечни?” Ненависник Бога и рода човјечјег, који је без успјеха лично кушао Господа у пустињи, продужује сада да га куша кроз собом заслијепљене људе. Законик у договору са својим истомишљеницима поставља питање Господу не би ли у Његовом одговору нашао кривицу да га оптужи. Тако овај законик није ни мислио на свој живот, него на Христов; то јест, њему није било стало до тога како свој живот да сачува, него како Христов да угрози. Он је желио да нађе кривицу код Христа, смртоносну кривицу против закона Мојсијева, да би га могао оптужити и тако њега погубити, а себе, као вјешта законика и адвоката, прославити међу себи сличнима. Спаситељ наш, видећи закониково лукавство и знајући циљ питања, одговара противпитањем, и то не једним већ са два: “Шта је написано у Закону? Како читаш?” На прво питање законик је лако могао одговорити, пошто је познавао закон Мојсијев. На друго питање, које се односи на духовно разумијевање написаног, законик је одговорио Христу: "Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свим умом својим, и ближњега свога као самога себе". Знајући да Спаситељ наш, заповијести о љубави према Богу и ближњему ставља на врх љествица свих заповијести и свих добродетељи, законик лукаво одговара Христу мислећи да ће Христос истаћи неку другу заповијест. Но добија неочекиван одговор: “Право си одговорио, то чини и бићеш жив”. Спремајући замку Господу сам бива ухваћен у њу. Овако су Јевреји увијек пролазили кад год су кушали Христа. Кушајући Господа они су га тиме све више прослављали а себе упропашћивали, и одлазили од њега посрамљени као и онај отац лажи – сатана у пустињи. Покушајући да се оправда законик поставља још једно питање, оно које га разоткрива као кушача: “А ко је ближњи мој?” Овим питањем као да је рекао: ја знам заповијести о љубави према Богу и ближњему али не знам ко је ближњи мој. Ја знам закон на ријечима, али га дјелима не вршим? Ја знам за Бога али га не желим упознати живљењем по закону."
"Погледајмо, браћо и сестре, свако у свој живот и видимо, нисмо ли и ми као овај законик? Чули смо за заповијести Божје, већина их од нас и зна као овај законик, а да ли их вршимо у животу своме? Треба нагласити да се нико неће спасти самим познавањем, већ испуњењем воље Божје. Знање о вјери и вољи Божјој су само помагала, а дјела су она која отварају капију Царства Небеског. Међу дјелима којим у животу потврђујемо своју вјеру јесу свакодневна молитва и држање поста у вријеме које је прописала Света Црква. Молитва и пост, то су крила у птице: ако је једно болесно, птица не може да полети. Ове седмице, почиње нам Божићни пост, па је пред нама још једна прилика да потврдимо своју вјерност Христу и Његовој Цркви. Вратимо се поново на јеванђелску причу и послушајмо како Спаситељ одговара на треће постављено питање закониково:"Човјек неки силажаше из Јерусалима у Јерихон, и западе међу разбојнике, и ови га свукоше и ране му зададоше, па одоше, а њега полумртва оставише. Случајно пак силажаше оним путем неки свештеник, погледа га и прође. А тако и левит, кад је био на оном мјесту, приступивши, и видјевши га прође. А Самарјанин неки путујући дође до њега, па кад га видје сажали му се; и приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе га у гостионицу, и постара се око њега. И сјутрадан полазећи извади два динара те даде гостионичару, и рече му: "Побрини се за њега, а што више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим". Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што беше запао међу разбојнике? А он рече: Онај који му милост учини. А Исус му рече: Иди, па и ти чини тако". Одговор препун унутрашњег сликовитог значења везаног за спасење читавог човјечанства од постања свијета. Човјек који силажаше из Јерусалима у Јерихон јесте Адам и сав род људски што је произишао од Адама. Јерусалим означава небеско обиталиште првоствореног човјека у рајској моћи и красоти, у близини Бога и светих Анђела Божјих; Јерихон означава долину плача и смрти. Разбојници су зли дуси, безбројне слуге сатане, који је и навео Адама на гријех непослушношћу према Богу. Као највећи пакосници рода људског зли дуси нападају на људе, свлаче са њихове душе божанску одежду страха, вјере и благочешћа; рањавају душу гријесима и пороцима, и онда се привремено удаљују, док душа крај друма живота у очајању лежи не могући да крене ни напријед ни назад. То представља слика голог и изранављеног човјека крај друма кога су израњавали разбојници. Свештеник и Левит означавају Стари Завјет, и то: свештеник означава Мојсијев закон, а Левит пророке преко којих је Бог устројавао спасење и који су опомињали народ да одступи од зла и врати се Богу живоме."
"Међутим, ни једни ни други нису извршили своју функцију; Мојсијев закон је само видио човјечанство као тешког болесника, но “погледа га и прође”. Пророци су не само видјели него су и приступили болеснику па тек онда “прошли”. Самарјанин представља Господа Исуса Христа, који спустивши се у долину плача и смрти приступи болеснику, зави му ране и зали уљем и вином и потпуно се побрину око њега. Самарјани су били презрени од Јевреја као нечисти идолопоклоници, сликовито као и Господ и Његова наука. Овим наш Господ жели поучити да не очекујемо пројаву Божје силе само кроз велике и славне овога свијета, него да с пажњом ослушнемо шта мисле и говоре људи мали и презрени од овога свијета. Јер Бог се често служи трском да разбије гвоздене зидове, и рибарима да посраме цареве, и оним што је најниже да посрами оно што је највише у очима људи. Свака од радњи које је Самарјанин извршавао над изубијаним човјеком такође има свој смисао за наше спасење, а циљ свих значења јесте сликовити приказ заповијести Божје о љубави према Богу и ближњима и неизмјерне љубави Божје према палом човјеку. Браћо и сестре, унесимо поруку данашњег јеванђеља љубави Божје у свој живот“, бесједио је отац Никола.
Извор: Епархија будимљанско-никшићка
