Сабрања у далматинским светињама

Сабрања у далматинским светињама
Сабрања у далматинским светињама
Сабрања у далматинским светињама
Сабрања у далматинским светињама

Исповест свештенства Епархије даламтинске у манастиру Крки. Празник Светог Григорија Паламе у Оћестову.

Његово Преосвештенство Епископ далматински г. Фотије служио је 23. марта 2016. године свету архијерејску Литургију пређеосвећених Дарова у манастиру Крки. Игуман манастира Гомирја архимандрит Михаило (Вукчевић) том приликом је исповедио свештенике Епархије далматинске.

Епископ Фотије говорио је о важности свете тајне покајања и одговорности коју свештеници имају, не само за себе и своја дела, већ и за сваког свог парохијана: -Увек када заједнички приступамо светом причешћу и исповести присећамо се основних тајни наше вере и нашега духовног живота и на тај начин проверавамо да ли идемо правим, јеванђељским путем или оним неблагословеним. Свештеници нису недодирљиви од стране греха и искушења и за нас је исповест итекако потребна и корисна, рекао је епископ Фотије.

-Једна светоотачка прича каже да на Епископа војује триста демона, на свештенослужитеља тридесет, а на крштену душу три. Што је служба узвишенија то су већа искушења за онога ко се прихватио тога дара и благослова. Иако се врло често мисли да је обрнуто, да је онај ко има свештенички чин на неки начин привилегован и отклоњен од греха, управо су свештеници ти чији духовни живот треба да служи за пример свим верницима, па је тако и њихова одговорност пред Богом већа него код сваког другог човека. Први показатељ духовног стања једног свештеника јесу храмови и светиње у којима он служи, а други однос према ближњима, поручио је епсикоп Фотије и додао:

-Трагедија је ако служимо заједно, а једни са другима не говоримо. Јеванђеље нам поручује да се измиримо са својим супарницима и да им приступимо тражећи опроштај. То је наша жртва која нас приближава Господу. Пред нама је јеванђељска заповест да будемо савршени попут нашег Оца Небеског и тежимо томе да будемо свети. Ово важи за свакога човека, али посебно за свештенослужитеље, јер су у њих упрте све очи и они ће први одговарати на Божијем суду, како за своје поступке, тако и за сваку душу која му је као духовном водичу поверена. Зато је од пресудне важности да ли је свештеник пастир или најамник. Ако је пастир, као што би требало да буде онда он живи продуховљеним животом трудећи се да на исто надахне и своје парохијане, показујући разумевање за њихова сагрешења и усмерава их ка путу Божијем кроз покајање и молитву.

У другу недељу Часног поста, 27. марта 2016. године, Његово Преосвештенство Епископ далматински г. Фотије служио је свету архијерејску Литургију у Оћестову. Манастир Свете великомученице Недјеље испунили су верници који су на ово свето место дошли да би се у току припрема за највећи хришћански празник приближили Господу и славили име великог светитеља и исихасте, Светог Григорија Паламе.

-Иако је потекао из племићке породице, Светог Григорија Паламу су од детињства више привлачили вера и молитва од богатства материјалног света. Као младић, заједно са своја два брата он одлази на Свету Гору, а у Солуну 1326. бива рукоположен у свештеника. На самом почетку монашког подвига овај светитељ би удостојен божанским јављањем. У току молитве њему се јавио Свети апостол Јован Богослов који га је упитао зашто у молитви стално понавља: “Господе, просвети моју таму”. На то му Свети Григорије Палама одговори да нема шта друго да тражи сем да божанска светлост просветли његову душу и срце. Чувши то, Свети Јован Богослов му обећа да ће он бити његов непрестани заштитник и водити га на путу из таме у светлост, беседио је епсикоп Фотије и додао:

-Житије Светог Григорија Паламе обилује смирењем и тиховањем уз помоћ којих је овај богослов увек стајао у одбрану православља. Захваљујући његовим аргументима за јеретика је проглашен Варлаама Калабријски, схоластичар са Запада који је оспоравао учење исихаста и заступао тезу да је Бог несазнатљив, а божанска енергија невидљива. У одбрану исихазма Свети Григорије Палама написао је три “Тријаде”, које су и данас незамењива дела у теолошкој литератури. Године 1347. он бива изабран за солунског архиепископа, а 1359. упокојио се овај велики светитељ. Његове чудотворне мошти данас почивају у Солуну, у њему посвећеној цркви. Својом непрестаном молитвом Свети Григорије Палама учи нас одрицању ради зближавања са Господом, а његова света породица остаје као пример свим хришћанима. Његова браћа и сестре такође су живот провели у монаштву трудећи се да се што више приближе Богу. Сви ми треба да се трудимо да наше хришћанске породице буду свете. Не смемо да усвајамо критеријум греха и зла, већ да своју децу учимо светињи поштеног хришћанског живота.

Извор: Епархија далматинска