Молитвена сабрања у Епархији бихаћко-петровачкој
Храмовна слава у Копривни. Слава манастира Клисине. Освећени темењи храма Свете Марине у Гњатовићима код Рибника.
Слава цркве Светог деспота Стефана и Преподобне Евгеније Лазаревић и ове године је свечано прослављена у Копривни. Свету архијерејску Литургију служио је Епископ бихаћко-петровачки г. Атанасије уз саслужење више свештеника из Епархије бихаћко-петровачке као и гостију из Епархија бањалучке и пакрачко-славонске. Саслуживали су протојереји-стваврофори Миладин Тешановић, парох јапрански, и Петар Миловац, парох оштролучки, јереји Ненад Радуловић, парох добрљински из Епархије бањалучке, и Огњен Тенџерић, парох новоградишки из Епархије пакрачко- славонске. За пјевницом су појали јереј Ален Марић и студенти Православног богословског факултета.
Мноштво народа се окупило око своје светиње да прослави Господа и да подјели духовну радост са свима присутнима иако је јака киша падала током цијелог дана. Након свете Литургије преломљен је славски колач. У својој бесједи епископ Атанасије је поздравио све присутне истаквши: -Данас се сјећамо великих свтитеља и учитеља. Ми данас учимо, учимо управо гледајући у Светог деспота Стефана и Евгенију Лазаревић, учимо из њиховог лика и животаа, јер су они свједоци да се уз помоћ Божју може стварати више него што мислимо да можемо. Ово окупљање јесте наше стварање и принос у ова наша времена која нису нимало лака. Останимо заједно у радости и једнодушности да бисмо се уз помоћ Божју поново окупили овде идуће године.
Након свете архијерејске Литургије припремљена је трпеза љубави, славски ручак и пригодни културно-умјетнички програм. Пригодан програм су спремила дјеца учесници фолклорне секције Оштра Лука, пјевачка група Виле Петрова, као и ученици основне школе који су спремили неколико старих косовских пјесама. Великим и топлим аплаузом је пропраћена свака игра и пјесма, што је велико охрабрење за ове малишане који желе да очувају свој културни идентитет и традицију. На крају, умјеће из грмечког и змијањског веза представила је Славица Пантелић, чланица ЗУС Грмеч из Бања Луке. Свечари и домаћини славља, који су спремили славско жито и колач били су Лаза и Невенка Дамјановић.
Са духовном радошћу манастир Клисина и ове године прославио је празник Свете великомученице Маринe којој је посвећен саборни храм. У навечерје празника служено је празнично бденије са петохљебницом, а у наставку јутарње богослужење. За пјевницама су појање предводили Милисав Сукоњица и Хилда Хрекес.
На дан празника светом архијерејском Литургијом началствовао је Епископ бихаћко-петровачки г. Атанасије, а саслуживали су архимандрит Серафим (Кужић), настојатељ манастира Рмањ, архимандрит Варнава (Дамјановић), намјесник манастира Трескавац, игуман Теофил (Ђуричић), настојатељ манастира Глоговац, као и протојереј-ставрофор Радослав Станковић, парох шиповски. Византијским појањем празнично богослужење увеличали су монах Теодосије (Косић), сабрат манастира Ковиљ, и Србољуб Остојић, појац и теолог из Београда, као и сестре из Бањалуке, предвођене нашом драгом сестром из Сирије Хилдом Хрекес.
Честитајући манастирском братству и окупљеним вјерницима манастирску славу, епископ Атанасије нагласио је важност угледања на лик и дјело Свете великомученице Марине, чија је непоколебива храброст и истрајност у вјери остала као путоказ хришћанима свих времена, да бирајући између пролазног и вјечног увијек изаберу оно вјечно, непропадљиво и неукрадиво, оно што ће блистати у свим временима као наш дар Ономе који нам је даровао све. Епископ Атанасије упутио је молитвену жељу да манастир Клисина и даље умножава своје братство, вјерујући да ће небески благослов Свете Марине и даље чувати овај свети манастир, његово братство, али и све оне који са вјером долазе у ову светињу. Епископ је нагласио важност монашког живота за цјелокупну Цркву Христову, истичући да је монаштво нераскидиво повезано са мучеништвом, како у временима наше страдалне националне историје, тако и у временима првих хришћана, чија је вјера, посвједочена жртвом, послужила као образац вјере и љубави првих монашких заједница, насталих након озакоњења хришћанске вјере у тадашњем Римском царству.
Треба напоменути да су мошти Свете Марине, односно један њихов дио који се чува у овом манастиру, изношене вјерницима на поклоњење и цјеливање током празничног бденија али и сутрадан током свете Литургије. Поводом манастирске славе, у складу са древном хришћанском традицијом, освештан је славски колач и славско жито, као симболи вјечног живота у Христу Господу, чија је љубав и сабрала мноштво вјерника и свештенство у Светомаринској свештеној обитељи.
Овогодишњој манастирској слави присуствовале су и сестре из манастира Жупа Никшићка, Амвросија, Марина и Злата, али и игуманија манастира Јасеновац, мати Серафима.
За све присутне вјернике, свештенство и поштоване госте, братство манастира Клисина припремило је у манастирској порти трпезу љубави, током које је игуман клисински Василије заблагодарио Преосвећеном Епископу г. Атанасију, свештенству и вјерницима на доласку и заједничкој духовној радости којом је још једанпут посвједочена радост Јеванђеља Христовог.
У последњој недјељи јула традиционално се одржава црквено-народни сабор у засеоку Гњатовићи у Доњем Раткову. Окупе се тога дана Ратковчани расути широм свјета у ово мјесто како би се Богу помолили, обишли гробове својих најмилијих, а послије дружили и веселили уз спортске игре, народно коло, пјесму и игру. Ове године честити и побожни Ратковчани саградише темеље за будући храм у којем ће се, ако Бог да, окупљати и Богу службу чинити. Велика благодат Божја излила се 31. јула 2016. године, у недјељу шесту по Духовима, на ово мало мјесто у општини Рибник. Тога дана, у поподневним часовима, мјесто Гњатовиће је по први пут посјетио Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Атанасије. По доласку у Гњатовиће, епископа Атанасија поздравио је домаћин сабрања јереј Владимир Максимовић: -Добро нам дошли Преосвећени Владико, благословен који долази у име Господње, у име окупљеног народа, молимо Вас да нас благословите и осветите темеље храма које смо подигли у славу Божју а у част и спомен Свете великомученице Марине.
Потом је Епископ бихаћко-петровачки г. Атанасије осветио темеље за нови храм Свете великомученице Марине. Епископу су саслуживали протојереј Мирко Моравац, парох превијски, протонамјесник Дејан Зељкић, парох рибнички, јереј Слободан Малиновић, парох драгочајски (Епархија бањалучка), јереј Бошко Максимовић, парох ораховљанско-чађавички, јереј Александар Ђурић, парох подрашнички и епархијски протођакон Никола Перковић. Кумови темеља храма били су г. Момчило Гњатовић и његова супруга гђа Свјетлана Гњатовић из Доњег Раткова.
Након извршеног обреда освећења темеља храма, многобројном вјерном народу обратио се Преосвећени Епископ г. Атанасије који је похвалио труд и љубав благочестивих Ратковчана, ктитора и приложника и кумова храма за исказану љубав и пожртвовање у градњи светиње. -Као што смо се и помолили, нека Господ сачува оне који буду градили у доброме здрављу, како би се овај храм довршио у потребно време. Нека би дао Бог да у овоме храму постајемо јачи као људи, ближи Богу и ближи једни другима. Нека овај свети храм буде центар Божјег присуства и мјесто одакле ће се ширити мир, добра воља и добри међуљудски односи. Посебноо захваљујем Богу што чува вјеру, наду и љубав међу нама и што је шири и на друге, а нама даје да се угледамо на његове свете угоднике, као што је била Света великомученица Марина којој посвећујете храм, рекао је између осталог владика Атанасије.
Саборовање Ратковчана на месту гдје се гради храм, која носи назив Рајска поља, продужено је за трпезом љубави која је трудом и љубављу кумова темеља храма припремљена за епископа, свештенство и вјерни народ који се скупио на ово велико саборовање.
Доње Ратково је по много чему специфично и посебно село. По народном предању носи име по кнезу Ратку који је у турско доба имао у најму некогу Хусу који је чувао говеда у Бањици око Среденика. Кнез Ратко га пусти у свијет. Овај Хуса постаде велики везир Хусеин-паша, који једне прилике сврати у Ситницу и позове Ратка да му испуни сваку жељу. Овај затражи дозволу да сагради цркву и бурунтију за успостављање граница села и кнежине на простору који облети коњем од изласка до заласка сунца. Тако територија коју је кнез Ратко обишао коњем од изласка до заласка сунца би названа Ратково, те подиже цркву у Бањици. То је најстарија црква не само на подручју Кључа, него и Крајине. Тако Ратково доби аутономију у османлијско доба и постаде највеће српско село у Крајини. У последњем рату ово село је спаљено и опустошено, а становништво се раселило широм свијета. Ипак, Ратковчани су сачували православни дух и вјеру својих предака. Да је Ратково од давнина било православно свједоче и топоними као што су Грчка градина и Светигора, али и честитост и чврста вјера Ратковчана. Поред неколико цркава, поче Ратково градити и још једну коју ће, уз Божју помоћ, подићи на Рајским пољима у Гњатовићима.
Светомаринско саборовање честитих Ратковчана настављено је све до вечерњих часова уз народно коло, музику, пјесму и игру.
Извор: Епархија бихаћко-петровачка
