Сабрања у Епархији будимљанско-никшићкој

Слава Пивског манастира. Помен жртвама братоубилачког рата на Жабљаку. Започети радови на храмовима у Плужинама и Новаковићима.

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је на празник Успенија Пресвете Богородице, 28. августа 2016. године, свету архијерејску Литургију у Пивском манастиру. У светој Служби поводом храмовне славе манастира Епископу је саслуживало многобројно свештенство и свештеномонаштво Епархије.

Литургији, коју је појањем пратио хор Преподобне мати Ангелине из Никшића, присуствовао је велики број вјерног народа, који се, поводом овог дивног и величанственог Богородичиног празника, сабрао из разних крајева Црне Горе и Херцеговине. Бројни вјерници су приступили светом причешћу, а празнично сабрање увеличао је и радосни чин крштења Ирине Крунић.

Благосиљан је и преломљен славски колач, који је, у име Господњу и у име храмовне славе древне пивске светиње, са Црквеним одбором манастира припремио домаћин Младен Дурутовић. Дио славског колача и обавезу да буде домаћин славе за наредну годину преузео је Миле Цицмил.

Ријечима надахнуте архипастирске бесједе обратио се Преосвећени Епископ г. Јоаникије, честитајући празник Успенија Пресвете Богородице који, према Владикиним ријечима, представља врхунац свих празника посвећених Пресветој Дјеви Богородици:

-Данас прослављамо Успеније Пресвете Дјеве Богородице, а Њена смрт, у много чему, подсјећа на Христову смрт. Она се сјединила, постала причасна Христове смрти искупитељне као Његова мајка, као Она од Које је Господ Исус Христос узео људску природу и дошао у овај свијет ради нас и ради нашег спасења. Чудесна је тајне овог великог празника. Овај празник, који је успеније, смрт Пресвете Богородице, он је врхунац свих празника посвећених Пресветој Дјеви Богородици.

-Како то да смрт буде свечанија од рођења, како то да смрт буде свечанија од других догађаја. То је велика, чудесна тајна. Са смрћу Пресвета Дјева прелази у нови живот, постајући причасницом живоносне смрти Христове, својом смрћу Она је вратила онај дуг којим нас је Адам, својим гријехом, све задужио и Она је дала тај дуг људској природи, али Њена смрт је, такође, била преславна и не назива се смрћу него успенијем, преласком у нови живот, казао је Његово Преосвештенство.

Владика је, поучавајући сабрани народ, казао да се тајна овог великог празника не завршава тиме што ми данас прослављамо Пресвету Дјеву Богодицу, него то што је Она примила Извор живота у себе, а то је Господ Исус Христос Спаситељ наш, омогућаваи нама, благодаћу Христовом:

-Господ, Који је дошао да се сједини са нама, дошао је да нам све дарује, да нас обнови, да нас препороди, да нас ослободи од страха смртног, да нас ослободи, прије свега, од гријеха, да очисти нашу природу и да нас ослободи од смрти Својом смрћу и Својим васкрсењем. Први и најљепши примјер те слободе је Пресвета Дјева Богородица,а сви ми који вјерујемо у Сина Њеног, Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа и у Оца Његовог небеског и у Духа Светог Којег је ниспослао својој светој Цркви, ми, заправо, идемо Божјим путем и овдје постајемо причасници те слободе од гријеха, од ђавола и од смрти.

-Данас је такав празник, драга браћо и сестре. Зато се и подижу многи храмови Пресветој дјеви Богородици. Овај свети храм, славни и дивни манастир Пива, који је наш народ подигао у вријеме турског ропства, али је љепотом достигао храмове Немањића, он је једна химна у камену, и у фресци, и у икони, и у љепоти Пресветој Дјеви Богородици, химна нашој светој вјери, као што је и овај данашњи празник дивна и величанствена химна Пресветој Дјеви Богородици, Богу нашем и Спаситељу Исусу Христу и зато је диван овај празник данас, не само овдје у манастиру Пиви, него и у цијелом свијету, поручио је Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије.

Великогопојинском слављу у манастиру Пива, присуствовали су: проф. др Зоран Бингулац, амбасадор Републике Србије у Црној Гори са сарадницима и Мијушко Бајагић, предсједник Општине Плужине.

Свечану бесједу, поводом празника Велике Госпојине, одржао је, потом, у манастирској порти, проф. др Часлав Копривица. У културно-умјетничком програму, који је водио пјесник Ранко Мићановић, наступили су: хор Преподобне мати Ангелине из Никшића са диригентом проф. Аном Бојић, народни гуслар Здравко Кнежевић, КУД „Фоча“ из Фоче, КУД „Босиљак“ из Дрвенте, двојеничар Миодраг Петковић из Жабљака, епски пјесник Божо Ђурановић и изворна пјевачка група „Гацко“ из Гацка.

Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије обишао је, на празник Успенија Пресвете Богородице у поподневним часовима, у пратњи градоначелника Плужина г. Мијушка Бајагића, проф. др Јована Делића и проф. др Часлава Копривице и свештенства Епархије започете радове на изградњи Саборног храма у Плужинама.

Владика је пожелио срећан и благословен рад исказујући велику радост због храма који је недостајао Плужинама, а за који се указала потреба са обновом црквеног живота. Након Плужина владика је обишао и храм Светог Георгија у Новаковићима и имао састанак са представницима Одбора за обнову храма.

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је на празник Светог пророка Михеја, Претпразништво Успенија, 27. августа 2016. године, свету архијерејску Литургију у Саборном храму Преображења Господњег на Жабљаку.

Саслуживало је свештенство и свештеномонаштво Епархија будимљанско-никшићке, милешевске и црногорско-приморске: протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, парох подгорички, архимандрит Исаија Крговић, игуман манастира Бијела код Шавника, јеромонах Зосима из манастира Светог архангела Михаила у Ђурђевића Тари, протојереј Миливоје Јововић, парох жабљачки и јереј Драженко Ристић, парох шавнички.

Владика је, потом, на молбу родбине и сродника, одслужио помен невиним жртвама из овог краја,које су страдале од братске руке током Другог свјетског рата. Земни остаци једног броја ових страдалника још увијек се налазе у необиљеженој масовној гробници поред жабљачког Саборног храма, а помен је, након ових несрећних догађаја, одслужен први пут.

Сабраној родбини, сродницима и потомцима, ријечима архипастирске бесједе, обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије.

-Извршисмо на овај свијетли дан, уочи великог празника Успенија Пресвете Богородице, помен неколицини који су овдје побијени. На списку је свега деветнаест и, по молби њихове родбине, извршисмо овај помен мада ми, увијек, у молитвама помињемо како оне који су живи, овдје на земљи живи, тако и оне крштене који су се упокојили. Имамо нарочити разлог што смо се данас баш овдје сабрали, над овом необиљеженом хумком, јер су са њима страдала и двојица свештеника, иако они нијесу овдје сахрањени, свештеници Богдан Церовић и Станко Шаулић, који су пострадали од братске руке у зло вријеме братског поклања и пометње када смо највећу услугу нашим непријатељима чинили својим братским раздорима, казао је Његово Преосвештенство.

Он је додао да су неки од тих невиних жртава овдје сахрањени, а неки су пренијети на друга гробља. Ипак, према Владикиним ријечима, треба да их заједно поменемо, а њихова имена су: Периша Џаковић, Наод Џаковић, Јања Бојовић, мајка чувеног дурмиторског јунака Николе Бојовића, Раде Бојовић, Душан Караџић, Бошко Караџић, Миливоје Томић, Тодор Томић, Божана Томић, Вељко Дурковић, Драго Дурковић, Ђорђије Милић, Секуле Јауковић, Илија Симићевић, Видак Вуковић, Живко Вуковић и Саво Џаковић.

О овим тужним и несрећним догађајима и невиним жртвама, њиховој погибији и нашој братској несрећи, нагласио је Владика будимљанско-никшићки г. Јоаникије, треба да се каже ријеч истине.

-Али, нека сви знају да ми овај помен, нити било који помен, не вршимо са жељом за осветом, нити, не дао Бог, стварајући повод за нове братске расколе, него са жељом за помирењем, а сви добро знамо да никада до помирења не може доћи ако ћемо жртве потиснути у заборав, зато што то није Богу угодно и није угодно људској савјести. Ми ове помене вршимо да Господ Бог њих настани у свом животворном, вјечном наручју, као што се молимо за све друге хришћане, а нарочито за оне који су пострадали од братске руке, јер ту треба молитве много више, и за жртве, а и за оне који су пали у такво помрачење, јер нема веће несреће за човјека него кад дође до тог помрачења да дигне руку своју на ближњег, истакао је Преосвећени Епископ, поручујући:

-Нека би овај данашњи помен, послије толико година и деценија, био повод за братско измирење у нашем народу, а у суштини, видимо, да се још нијесмо измирили и да те ране још нијесу залијечене, чим нијесмо пописали све жртве, све оне који су пострадали у братским обрачунима и на једној и на другој и на трећој и на четвртој страни. Све то треба пописати, свака та жртва је драгоцјена пред Богом и крв сваке те жртве вапи од земље ка небу и тражи измирење.

Овом приликом, у име породица невино страдалих жртава овог краја, који су током Другог свјетског рата побијени од стране безбожника, обратио се проф. др Бошко Бојовић.

-Окупили смо се да одржимо помен, први пут колико знам, жртвама које су овде сахрањене на првом месту. На овом правоугаоном простору било је 27 гробова у којима су сахрањени као жртве тзв. левих скретања 1941. и почетка 1942. и ти гробови, ти крстови су 1943. порушени, попаљени, ово је сравњено и од тада па до данас, као што видите, остало необележено. Овде, поред цркве на Жабљаку, на овом градском гробљу, дакле, постоји оно што се назива масовна гробница, указао је Бојовић.

Он је подсјетио да је међу првима убијен поп Богдан Церовић, парох жабљачки, а међу последњим жртвама истих починилаца био је свештеник Станко Шаулић, који је убијен у децембру 1944.

-Има још живих сведока који могу рећи како је то било. Поп Богдан Церовић и његов син су убијени међу првима ако не и први, овде на Жабљаку (новембар 1941), а последњи је убијен његов наследник на парохији, поп Станко Шаулић, стрељан 1944. Они нису овде сахрањени, али су прве и потоње жртве истих починилаца, из истих разлога. Нису сви који су били сахрањени остали, неке је родбина пренела у њихове гробнице, али већина су остали, а нису ни сва имена позната. Познато је 19 имена. У име тога дошли смо да одржимо помен са Владиком, који је рекао оно што је најважније, да се памте жртве и да ово место, ако Бог да, ускоро буде на достојан начин обележено, рекао је Бојовић.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка