Сабрања у Епархији осечкопољској и барањској

Сабрања у Епархији осечкопољској и барањској
Сабрања у Епархији осечкопољској и барањској
Сабрања у Епархији осечкопољској и барањској
Сабрања у Епархији осечкопољској и барањској

Слава певачког друштва у Даљу. Силаш прославио Светог пророка Илију. Прослава Успенија Свете Ане у Каранцу.

-Славећи и појући Богу душа се успиње ка Творцу своме, она се преображава и задобија врлинску димензију какву и треба да стичемо у овоме земаљском животу, рекао је Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим 1. авуста 2018. године, на дан успомене на Светог деспота Стефана и његове мајке Преподобне Евгеније, у храму Светог великомученика Димитрија у Даљу. На архијерејској Литургији саслуживалис у и протојереји-ставрофори Милован Влаовић и Јован Клајић, јереј Милош Кузмановић и ђакон Предраг Јелић.

Владика Херувим је беседио: -"Да се светли светлост ваша пред људима" - Господ нам је тако заповедио, драга браћо и сестре. Велики је данашњи дан у коме прослависмо деспота Стефана Високог и његову мајку Евгенију - Ефросинију, кнегињу Милицу, жену кнеза Лазара. Њихова душа се светлила пред престолом Свевишњега Бога. Његова душа и његов живот, како описује његов биограф Константин Филозоф и његови савременици,  били су везани искључиво за живот по Христу. Ходио је стазама Христовим, упоређиван је са Мојсијем, јер је пророк Мојсије извео јеврејски народ из ропства Египатскога, а Стефан Високи је извео српски народ из ропства турскога. Не само да га Константин Филозоф пореди са Мојсијем, већ га пореди и са Исусом Навином, старозаветном личношћу која је исто тако била боголика, пуна ревности и смирења пред Богом. Таква је била и душа деспота Стефана Високог. Константин Филозоф наставља и даље, поредећи овог дивног светитеља са пророком Данилом. Вера пророка Данила била је тако велика да је спасао јеврејски народ у Вавилонском ропству. Видимо, заправо, кроз све ово на шта нас је упућивао Константин Филозоф, да Стефан Високи није добио тај епитет високи зато што је био растом велики. Него, сагледавајући његову духовну страну. Његова душа се непрестано сараспињала заједно са Христом и савасрксавала заједно са Њим. Из тог житија можемо исто тако да прочитамо како је он, када је преселио своју престоницу на Калемегдан, ходајући тврђавом своје престонице ишао од просјака до просјака и делио милостињу. А један од просјака, каже анегдота, зар преко нас сиротиње себи купујеш Царство Небеско. Он се томе само насмејао. У срцу је имао сигурно искрену веру у то да се требамо увек бринути о таквим људима, људима који немају хлеба, људима које требамо нахранити и напојити. Тако нас учи и Свето Јеванђеље. Управо таквом вером и таквим Јеванђељем ходио је Стефан Високи, заједно са својом мајком Ефросинијом.

-Радујмо се данас што смо овде, с једне стране и што смо одслужили парастос људима који су овде дали своје животе. То што  се овде десило је сигурно једна врста опомене да се такви догађаји не требају поновити на овим просторима, да сви требамо живети у љубави, да сви требамо живети у међусобном поштовању. Молимо се данас и за жртве на којима је злочин почињен и за оне који су чинили злочин. Требамо да се молимо за њих, да Бог прими њихове душе у Рају сладости одакле одбеже сваки бол, туга и уздисање. Управо том вером треба да васрксавамо цео овај простор, том библијском вером васкрсења. Јер једино тако можемо да задобијемо блага Царства Небескога. Исто тако, желим да честитам певачком друштву `Преподобна мати Евгенија` њихову крсну славу и желим им да увек поју Богу свим срцем својим. Јер је Бог диван у светима својим а још лепши у стиховима које су богомудри људи написали. Јер славећи и појући Богу душа се успиње ка Творцу своме, она се преображава и задобија врлинску димензију какву и треба да стичемо у овоме земаљском животу. Нега би Господ дао заступничким молитвама Стефана Високога и његове мајке Евгеније сваки благослов од сада и кроз сву вечност, поручио је владика Херувим.

Дана 2. августа 2018. године, када се сећамо старозаветног пророка Илије, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим посетио је прохију силашку која Светог Илију слави као своју храмовну славу. Саслуживали су протојереји-ставрофори Душан Колунџић и Миљен Илић, парох силашки, као и ђакон Бранимир Михајловић. По завршетку Литургије Владика се обратио верном народу пригодном беседом:

-Драга браћо и сестре, сабрани овде у Силашу, под сводове овога дивног и прелепог храма посвећеног Светом пророку Илији, једном дивном светитељу старозаветног Предања, а његово име проноси се и у новозаветно Предање. Био је то велики светитељ Цркве Божје и, како га је Свети Јустин Ћелијски назвао - `необичан човек`. И заиста је он био необичан човек, не по људском суду и како ми иначе гледамо на необичног човека, већ по суду божанском. Био је изузетно богољубив човек, пун истине и вере, човек пун благодати Духа Светога. Управо је такав био и његов целокупни пут проповеди међу израиљским народом. Он је у свом животу имао веома велике муке, искорењивајући из јеврејскога народа многобоштво и безбожност. У томе му је велики проблем правио безбожни цар Ахав и његова жена Језавеља, који су, да би одвратили народ од филозофије хришћанскога живота, створили култ `бога` Вала, и том `богу` се тада клањао израиљски народ. Управо таква филозофија се и нама, драга браћо и сестре, намеће данас у овоме веку модернога доба, у коме се све жели одвратити од Цркве и од Бога. Само да нисмо у заједници са Богом, онда смо ми на `правоме путу` - то је филозофија овог модерног века каква нам се проповеда и даје. А даје нам се веома лако, јер се све затрпано таквом филозофијом и управо таквом идеологијом која нас не враћа ка Богу, већ нас одвраћа од Бога и заједнице са Богом. Бог је жив и истинит, Бог је Онај са којим се непрестано, сваке Литургије, можемо сусрести кроз Свету тајну Причешћа, причестити се Крвљу и Телом и тиме обновити заједницу са Њим. То нам неће дати данашња филозофија и неће нам то омогућити. Даће нам све оно што је нама лагодно и добро, али свакако и оно што нас води у пропаст и бездан овог пролазног века. Црква Божја нам даје нешто непролазно, нешто вечно, управо оно што је Свети пророк Илија проповедао још у давна времена, а то је заједница са Богом. Ко је у тој заједници он је на сигурном путу спасења, поручио је Владика и додао:

-Свети пророк Илија је чинио многа чудеса: зауставио је кишу на три године и шест месеци, васкрсао је удовичиног сина у Сeрaпти и тиме је показао да човек који живи са Богом може чинити велика чудеса. Таква је била његова вера и такву је веру преносио израиљском народу и великом славом га је Бог узео на небо, баш у тој слави у којој је он волео Бога, проповедао Бога међу својим народом. Стога и ми треба да се непрестано у својим животима сећамо лика пророка Илије, да не скренемо са пута Јеванђеља и да не скренемо са Пута Христовога. Једино Христов Пут је пут у Царство Небеско, пут који нам отвара врата Царства Небескога и пут заједнице са самим Богом. Да се и ми на крају нашега века уврстимо и седнемо са десне стране Бога и Оца и да непрестано гледамо Славу Божју, онако како то сигурно и Свети гледају, како нас је наша Црква научила и Свети Његови. Радујем се што сам данас овде у Силашу, што са вама могу поделити радост овога празника и ваше сеоске и Храмовне славе, да вам честитам Славу и упутим искрени благослов. Јер једино нас вера и Црква наша могу сачувати на овим просторима, да останемо на својим огњиштима, да чувамо своје куће и своја огњишта и да се са њих не исељавамо. И ако морамо да се селимо, да се увек враћамо овде, јер ово је оно што су нам оци наши оставили. Оставили су нам то да ми чувамо, да бисмо долазили и обилазили и неговали традицију наших отаца. Требамо да се непрестано сабирамо око својих храмова, да обнављамо заједницу са Богом, јер је то заиста једини истински пут нашега живота. Желим да упутим искрену честитку и кумовима данашње Славе, што су припремили ову жртву, славски колач и кољиво. Тиме су показали како се негује традиција и обичаји нашега народа. Радујући се овом нашем литургијском сусрету, нека вас Господ сачува заступничким молитвама вашега заштитника, Светога пророка Илије и нека излије милост и благодат своју на ово село и на све вас, од сада и кроз сву вечност. Амин.

Својим парохијанима обратио се и свештеник протојереј-ставрофор Миљен Илић. Старешина храма је захвалио куму г. Горану Остојићу на труду и уручио му захвалницу за исказану љубав према својој Светој Цркви. Парох је захвалио Епископу на доласку и благослову који је са собом донео, присутним свештеницима, али и богословској омладини која је својим трудом и певањем увеличала славље. Надлежни парох је зажелео Епископу да му Бог да здравља, благодати и љубави, како би у својој жртвоносећој и крстоносећој улози своје епархиоте утврдио у православној вери.  После свете Литургије уприличена је трпеза љубави у Парохијском дому у Петровој Слатини.

Парохија из Каранца вечерњим богослужењем 6. августа 2018. године на светилишту на Видиковцу молитвено је прославила празник Успеније Свете Ане. Началствовао је протојерј-ставрофор Слободан Мајкић, парох јагодњачки, уз саслужење надлежног пароха Стевана Кувежданина и свештенства архијерејског намесништва барањског. После дневног отпуста, освећено је славско кољиво и преломљен славски колач које је, за ову прилику, принела породица г. Драгољуба Карагаче из Белог Манастира. За славског кума за идућу годину пријавила се гђа Мирјана Фујс из Каранца.

Благочестивом народу пригодном беседом обратио се протојереј Александар Вукадиновић, привремени парох поповачки, истакавши значај празника и Свете породице која је свима подарила мајку свих мајки - Пресвету Богородицу. Сабрање у Каранцу завршено је послужењем које су приредили овогодишњи кумови.

Извор: Епархија осечкопољска и барањска