Сабрања у Епархији жичкој
Празник Свете мученице Христине у Саборном храму Светог Саве у Краљеву. Црквена слава у Доброселици и освећење крстова у Гостиљу. Литургијски прослављен Дан рода авијације на аеродрому “Морава“.
Дана 6. августа 2016. године, када наша Света Црква међу светима прославља и Свету мученицу Христину, Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин служио је са свештенством и верним народом свету Литургију у храму Светог Саве у Краљеву.
Кратко житије Свете мученице Христине: Ова света мученица беше из града Тира у Палестини, ћерка намесника царског Урбана, идолопоклоника. Не зна се из каквих разлога родитељи њени дадоше јој то име, Христина, но оно скриваше у себи тајну њеног будућег следовања Христу. До своје једанаесте године она не знаше ништа о Христу. Отац њен да би је скрио од света због њене изванредне лепоте до потпуног узраста, одреди јој највиши спрат једне високе куле, да ту живи. Устроји јој све удобности за живот, даде јој робиње на службу, и постави у њене одаје идоле сребрне и златне, да им свакодневно приноси жртве. Но милостиви Бог видећи њену чежњу за истином, посла јој ангела свога који је прекрсти крсним знамењем, назва је невестом Христовом и поучи је потпуно у богопознању. Тада Христина полупа све идоле у својим одајама и тиме изазва дивљу јарост код свога оца. Отац је изведе на суд и предаде је мукама а по том баци у тамницу намеравајући да је посече мачем. Но те ноћи здрав и читав Урбан изврже своју душу и оде у гроб пре кћери своје. Затим намесници продужише истјазавање ове свете девице. Христинина храброст у трпљењу и чудеса која почини силом Божијом обратише многе незнабошце тирске у Хришћанство. Најзад муке њене за Христа свршише се смрћу под оштрим мањем а њен живот продужи се у бесмртном царству ангелском. Чудесно пострада у 3. веку.
На Илиндан, 2. августа 2016. године, Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин служио је свету архијерејску Литургију у селу Доброселица на Златибору. Саслуживали су архијерејски намесник ужички Милош Босић и архијересјки намесник пожешко-ариљски Ненад Величковић. Епископ је поздравио верни народ поучивши их беседом на тему јеванђелског зачала. Подсетио је на пример и речи Светог пророка Илије које су и данас савремене. Литургијском благољепију је допринело појање хора Светога Николаја Жичког. Епископ је посебно захвалио г. Миланку Јовановићу за до сада учињена доброчинства у обнови храма који ускоро прославља два века постојања.
На празник Светог пророка Илије на аеродрому „Морава“ у Лађевцима 98. ваздухопловна бригада је прославила Дан и славу рода авијације. Литургију су торжествено служили свештеници Епархиjе жичке протојереј-ставрофор Петар Гавриловић, протојереј Владан Милосављевић, протонамесник Радоја Сандо. Присуствовао је комадант пуковник Александар Бјелић и велики број припадника 98. вбр.
После свете Литургије је уследило полагање венаца на спомен обележју страдалим борцима, освећење ваздухоплова, свечани строј и резање славског колача чему су присуствовали и војници из других јединица, пензионисани припадници Војске Србије, господа из градских власти Краљева и многи други.
Указом број 8155 од 29. фебруара 1924. године одређено је да се 2. август у Војсци Краљевине Југославије слави као ваздухопловна слава. Обележавању ваздухопловне или авијатичарске славе придаван је велики значај. Авијација је код нас уведена 1912. године, кад је у саставу Ваздухопловне команде формирана аерoпланска ескадра – прва авијацијска јединица. Командант је био наш први авијатичар, пилот балонер – аеронаут, пуковник Константин – Коста Милетић. Авијација у почетку није била „род оружја“ већ је настала и развијала се у оквиру рода инжињерије. Била je намењена првенствено за извиђање из ваздушног простора. Први авијацијски пук формиран је 1924. године, а почетком тридесетих настају и ваздухопловне бригаде. Ваздухопловство је добило статус „главног рода оружја војске“ 1927. године.
Извор: Епархија жичка
