Сабрања у крагујевачким храмовима

У недељу 28. децембра 2014. године, Епископ шумадијски Г. Јован служио је према већ устаљеној традицији Свету Архијерејску Литургију у Старој Милошевој Цркви у Крагујевцу уз саслужење братства овога светога храма, те гостију: Архијерејског намесника Крагујевачког протојереја-ставрофора Рајка Стефановића и старешине храма Свете Петке у Виноградима протојереја Драгана Брашанца.

Верни народ који је дочекао свога Архијереја упутио се у Капелу Часнога Крста, где је Преосвећени Владика благоизволео да најпре освешта фрескопис чијим је завршетком ова Капела у потпуности прилагођена за намену крстионице.

Након тога Владика је приступио служењу Литургије. Литургију је својим појањем улепшао октет под вођством г. Марка Нешића, а учешће је узео и верни народ поузношењем Исповедања вере, Молитве Господње, Молитве пред причешће те спонтаним одговарањима на прозбе и возгласе што представља вишегодишњу традицију у старој Милошевој Цркви.

Владика Јован је беседећи на 76. зачало Јеванђеља по Луки најпре подсетио верне да нас Црква од Ваведења мудрим и спасоносним руковођењем уводи кроз дане поста у Тајну Оваплоћења, односно Рођења Христовог – Божића. Црква нам о томе говори кроз заједницу Бога и људи, јер се на Божић измирују Небо и Земља, те се измирују такође Бог и човек. У недељама пред Божић, Црква се кроз празнике Детинци, Материце и Очеви, обраћа пре свега породици.

Смисао породице је заједнички живот, заједничко разговарање, заједничка молитва. У последњим временима стиче се утисак да је заједница почела да смета човеку. Ако у породици нема љубави, кућа је пуста, без обзира на то колико деце у њој живи. Да би се очувала хармонија у породици, дете треба да завири у душу родитеља, а онда ће породица бити Богом благословена. Зато породица да слави Бога у миру, слози и љубави. Тада ћемо имати шта да понесемо из породице.

1. јануара 2014. године, Епископ шумадијски г. Јован служио је Свету Литургију у Старој Милошевој Цркви у Крагујевцу. Владика Јован је говорио о молитви, као оној која укроћује наше страсти. Владика је подсетио на молитву цариникову која је сажета и узнесена у смирењу, где цариник говори кратко: „Боже буди милостив мени грешноме“. Молити се требамо као што дишемо. Када говоримо пред нама важним људима, пазимо како се изражавамо. Ако Господа имамо у нашем срцу, онда је оно испуњено свим божанским, узвишеним, љубављу па ћемо пред Господа тада тако и говорити. Ап. Павле нас подсећа да Духа Божијег не гасимо у себи. Молитва је разговор Богом у Духу. Као што је смрт процес, след догађаја лажи, себичности, превара, тако је молитва она која је процес оживотворања који ће од нас начинити дом Господњи.

Извор: Епархија шумадијска