Сабрања у Митрополији црногорско-приморској
Подгорица - У недељу, 2. августа, 9. седмице по Духовима, на празник Светог пророка Илије, у Саборном Храму Христовог Васкрсења у Подгорици служена је света Литургија. Началствовао је јереј Бранко Вујачић уз саслужење протојереја-ставрофора Драгана Митровића и протојереја Далибора Милаковића.
Острог - На празник Светог пророка Илије у цркви Свете Тројице у Доњем острошком манастиру служена је света Литургија. Началствовао је намјесник острошке обитељи протосинђел Павле, а саслуживали су му пјешивачки парох јереј Радмило Чизмовић, подгорички парох јереј Миладин Кнежевић и јерођакон Зосима. Након читања светог Јеванђеља великом броју сабраних вјерника литургијском бесједом се обратио протосинђел Павле. Он је казао да нас невјерје води до очајања и туге, а истинска вјера у вјечну радост. - Неопходно је да припаднемо Господу, да завапимо да нам пружи руку, да нас изведе на сигурно. Тада схватамо поново и изнова, по ко зна који пут да је сигурност и јачина само у Господу, не у људима, не у мудрости људској, не у сигурности тјелесној, у моћи овога свијета, у сигурности и пријатељству људи, него само у Господу који је извор живота, извор радости, извор огњене вјере – казао је отац Павле и додао да је такву вјеру имао свети пророк Илија. Наш народ, према ријечима оца Павла, Светог Илију обично прославља на узвишеним мјестим, гдје су му и посвећене цркве. - Народ излази на узвишења да продише, да се издигне из ове чамотиње која нас притиска, а та чамотиња је лаж – казао је између осталог протосинђел Павле. На крају Светог Богослужења отац Павле са саслужитељима је пререзао и благословио славски колач у славу и част Светог пророка Илије, поводом приславе породице јереја Радмила и његовог брата Миодрага Чизмовића.
Бар - На празник Светог Стефана, Деспота српског и Преподобне Евгеније, 1. августа 2015. године, у храму Свих Светих на Великом пијеску прослављена је слава барског Српског културног друштва „Слово љубве“. Литургију је одслужио барски парох и секретар Друштва свештеник Јован Пламенац, који је у литургијској бесједи казао да братство Српског културног друштва „Слово љубве“ духом личи на свог небеског покровитеља, којем је Бог умножио таленте попут хљебова народу код Галилејског језера, из јеванђељске приче која се чита у суботу деветеу по Духовима.
„Братство Српског културног друштва помогло је градњу многих манастира у Црној Гори, претуривши преко руку његових чланова на стотине, па и коју хиљаду тона камена, пијеска, цемента и другог грађевинског материјала; помогло је монахињама и монасима и у другим пословима, подржавајући тако витештво свог небеског покровитеља на начин овог времена. Ово братство је, са друге стране, увијек веома успјешно, организовало велики број културних догагађања, оставивши дубок траг у културном живота Бара; огледало се и у издаваштву, подражавајући на тај начин образовање и поетски дар свог небеског покровитеља.
Такође, ово братство чине православни млади људи, који учествују у литургијском животу како Бара тако и монашких обитељи којима помажу, подражавајући на тај начин дубоку побожност свог небеског покровитеља“, казао је свештеник Јован Пламенац. Братство Српског културног друштва „Слово љубве“ прије седам година окупио и све вријеме веома успјешно предводи Велимир Мијовић. Оно је себи за назив узело наслов познате пјесме, једне од наљепших у српској књижевности не само средњег вијека, коју је написао управо деспот Стефан Лазаревић – „Слово љубве“ („Ријеч љубави“), назив који значи и основно својство и једини суштински смисао постојања заједнице сабране на јевађељским основама.
Мркојевићи - На празник Светог пророка Илије Тесвићанина прослављена је слава храма његовог имена у Вељем Селу у Мркојевићима код Бара. Литургију је одслужио надлежни парох свештеник Јован Пламенац. У литургијској бесједи, свештеник Пламенац говорио је о животу и чудима Светог пророка Илије, указавши на Илијину пламену вјеру, у времену када су сви око њега били одступили од Бога и када је мислио да је уз Бога остао сам.
„Наша вјера је танушна, то видимо и из приче данашњег Јеванђеља, у којој је описан догађај када је Свети апостол Петар кренуо да хода по води ка Господу, али када је дунуо вјетар уплашио се и почео је да тоне. Господ га је ухватио за руку, извукао из воде и рекао му: ‘Зашто посумња, маловјерни’? Али, Илијина вјера је била ватрена, бескомпромисна. Као што му је и молитва била јака. И како ‘Бог услишава молитве правиденика’, како то каже апостол Павле у данас прочитаној посланици, услишио је и Илијину. Над народом који је од Бога одступио затворио је небо три и по године и кап кише није пала.
Прича о Илији Тесвићанину је и прича о Божијој правди. Овај догађај, када по молитви Светог пророка Илије три и по године није пала ни кап кише, ми доживљавамо као Божију казну народу који је од Њега одступио и приклонио се демонима. Међутим, једна је наша мјера правде, а сасвим друга Божија. Бог, који је Љубав, не кажњава, све ради на нашу добробит, па и онда када ми то доживљавамо као казну“, казао је свештеник Пламенац.
Илинданско сабрање у Вељем Селу је традиционално. У том крају не живи ни један православни човјек, сви његови житељи су муслимани. Али, ови муслимани су чувари храма Светог пророка Илије. Они су радили на њему када је, деведесетих година, обновљен, купили су звоно за њега… Сваке године муслимани овог краја учествују у илинданском сабрању код цркве Светог Илије у Вељем Селу. Ове године су били у мањем броју, јер баш тог дана била је свадба у сусједном селу, у кућу са којом су многи од њих родбински и пријатељски повезани. Али, и ове године су дошли многи туристи, који одмарају на Великом Пијеску, Утјехи… Најмање је било Барана, јер истог дана Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије освештао је обновљени храм Светог пророка Илије на Волујици код Бара. Након што је благословио славски колач који су, као и послужење за сав народ окупљен на овом сабрању, припремили кумови славе Мијо Шћепановић и Драго Влајнић, свештеник Јован Пламенац је поздравио све присутне, а посебно овдашње муслимане који су, као и сваке године раније, док траје Литургија чекали испод једног дуба поред цркве:
„Турбулетна времена у историји овог краја, освајачи који су наметали своју религију учинили су да један дио овог народа прими римокатолицизам, други ислам, док је трећи остао у православљу. Али сви ми смо једне крви, све нас повезују гробиви разасути око ове светиње у којој смо данас Богу службу пренијели. У овим гробовима су православни преци муслимана овог краја. Све нас Бог је створио по Своме лику и све нас, по Својој безмјерној љубави, воли. Па, ако нас Бог све воли, ко смо ми да једни друге унижавамо и да се, не дај Боже, мрзимо“, казао је свештеник Јован Пламенац. Кумства наредне славе храма Светог пророка илије у Вељем Селу, 2016. године, на иницијативу Првослава Дашића, прихватила се литургијска заједница при храму Свих Светих на Великом Пијеску.
Извор: Митрополија црногорско-приморска
