Сабрања у Митрополији дабробосанској
У Недјељу о Самарјанки, 10. маја, у Ћаваринама код Сокоца освештано је ново звоно за новоизграђени храм Светих отаца Првог васељенског сабора. Освећење звона обавили су соколачки свештеници протојереј-ставрофор Борис Бандука, протојереј Златко Богдановић и јереј Младен Видаковић, благословом Његовог преосвештенства епископа захумско-херцеговачког Григорија, замјеника митрополита дабробосанског Николаја. Звоно за храм дар је Општине Соколац и начелника Милована Бјелице. Изградња храма у Ћаваринама почела је 2014. године трудом предсједника Грађевинског одбора Милана Јоловића и члана Одбора Мирка Пандуревића, директора предузећа „Романија Путеви“ из Сокоца. Храм у Ћаваринама ове године славу ће прославити 23. и 24. маја, а прослава ће, поред богослужења, бити обогаћена и пригодним културно-умјетничким садржајима.
Из храма Успења Пресвете Богородице у Чајничу, на празник Светог Василија Острошког Чудотворца, 12. маја, након јутарњег богослужења и молитве, на поклоничко путовање према манастиру Острогу кренуло је око 50 ходочасника из Чајнича и Пала. Ходочасници су се, уз благослов проте Момира Васиљевића и јереја Драгише Симића, на своје ходочашће упутили пјешице, онако како се одвајкада ишло на поклоњење Острошком Чудотворцу. У своме обраћању протојереј-ставрофор Момир Васиљевић указао је на значај и духовну величину Светог Василија Острошког и пожелио свим ходочасницима срећно и Богом благословено путовање.
Српско соколско друштво „Соко“ из Добруна прославило је, у уторак 12. маја, крсну славу Светог Василија Острошког и 15 година од обнове рада соколског покрета. Славски обред у народном дому манастира Светог Николаја у Добрунској Ријеци обавио је архимандрит Јован Гардовић. Отац Јован, духовник Српског соколског друштва „Соко“, рекао је овом приликом да чланови овог друштва, што је најважније, осјећају да им је Црква отворила врата, прихватила их, брине се и стара о њима. „Свештеници и монаси добили су задатак да, кроз рад у соколском друштву, више пажње обрате на дјецу, како би осјетили да су и они жива Црква, да у њој дјелују заједно са родитељима кроз секције и остале активности,“ додао је Гардовић.
Предсједник „Сокола“ Славко Хелета нагласио је да друштво данас окупља око 200 чланова. „У секцији 'Бамби Соко' их је навише, а ту су и драмска, па секција кућне радиности, издавачка и грађевинска секција која је тренутно ангажована на рестаурацији спомен-костурнице српским борцима првог свјетског рата у Вардишту,“ рекао је Хелета. Предсједништво Друштва је одлучило да сребрни орден „Сокола“ додјели сликару хаџи Бранку Никитовићу из Вишеграда за његов дугогодишњи рад и активност у „Соколу“ као и организовање саборовања ликовних умјетника у манастиру Добруну. „Радећи са братственицима 25 година , прво у Умјетничком братству манастира Крка, па манастира Добруна од октобра 1993. године, остварила ми се жеља да се створи духовни мост између Вишеграда и и свјетских метропола и окупи што више умјетника из разних земаља,“ рекао је Никитовић након примања ордена.
Он је истакао да је досад на саборовању у Вишеграду стварало око 400 умјетника из око 40 земаља. „Бити члан соколског друштва је признање над признањима и данас на дан Светог Василија Острошког ово је за мене било велико изненађење, а орден је подстрек за још већи рад,“ додао је Никитовић. На прослави су саопштени и резултати конкурса за кратку Васкршњу причу, коју сваке године расписује часопис за духовну и културну просвјету „Соко“ из Добруна. Прво мјесто, по одлуци жирија, припало је Александру М. Арсенијевићу из Београда за причу „Лозова бошча“, другу награду добила је Јасмина Лазаревић из Шапца, а трећу Миро Пејић из Сребренице. Најбољима од 33 пристигле приче из Србије, Републике Српске и Црне Горе припале су новчане награде од 200, 100 и 50 КМ. На крсној слави су се гостима пригодним програмом представили чланови драмске секције „Сокола“, сви ученици подручне основне школе „Вук Караџић“ из Добруна.
Храм Светог Василија Острошког у Источној Илиџи прославио је крсну славу – светитеља чије име са поносом носи већ скоро 20 година. На Светој литургији началствовао је протојереј-ставрофор Миломир Ковач, а саслуживало му је девет свештеника и ђакон Митрополије дабробосанске. Након причешћа вјерника и славског обреда – ломљења крсног хљеба и освећења жита – обављена је литија око храма. Због огромног интересовања и великог броја вјерника Света литургија и славски обред обављени су у порти храма. Ове је године кум храмовне славе био Далибор Кнежевић из Касиндола у Источној Илиџи.
О празнику је пред неколико стотина вјерника бесједио свештеник Младен Дрбоњак истакавши да саму суштину светитељеве личности осликава почетак пјесме којом славимо Светог Василија да је од младости своје свега самог себе предао Господу. Он је истакао да је Свети Василије Острошки дивни чудотворац и универзални човјек који је остварио тајну живљења у Христу и са Христом и да су његове свете нетрулежне мошти свједочанство Васкрсења и његове непоколебљиве вјере и вјернима потврда, а малодушнима отрежњење. „У времену када се над српским народом надвила велика тама ропства, у времену тешких искушења, када су многи посустајали у вјери, притиснути биједом и угњетавањем, засвијетлио је лик Светог Василија, обасјавајући пут Христов, просвјетљујући православни народ и утврђујући у вјери“, нагласио је Дробњак.
Према његовим ријечима, православље значи правилно слављење Бога, али да би православље било истинско мора да се преобрази у истинско живљење, у истински живот, сагласно правој истинској вјери. Упозорио је да живимо у времену када су умјесто Светог Саве и Светог Василија и осталих угодника Божијих узори и обрасци живљења постали људи без морала и честитости, у времену када су обезвријеђене све духовне вриједности, када у породици и у друштву влада завист, братомржња и неслога и када је потребно, можда, више него икада, да засвједочимо Христа и слиједимо Светог Василија, да све мјеримо Христом, да се окренемо једни другима и љубављу чинимо овај свијет бољим. У оквиру прославе храмовне славе послије вечерњег богослужења уприличен је и пригодан културно-умјетнички програм.
Богословски факултет у Фочи прославио је, у уторак 12. маја, своју крсну славу и патрона школе – Светог Василија Острошког. Празновање је отпочело вечерњим богослужењем у школском храму Светог Василија Острошког и Светог Петра Дабробосанског, које је у предвечерје празника служило више свештеника. На сам празник Светог Василија Острошког, Свету архијерејску литургију служио је Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки господин Григорије, замјеник митрополита дабробосанског Николаја, уз саслужење више свештеника и ђакона.
Литургији су присуствовали проректори, декани и продекани Универзитета у Источном Сарајеву, представници политичког, привредног и друштвеног живота општине Фоча, студенти Богословског факултета, ученици Богословије и велики број вјерника из Фоче и сусједних општина. Током Литургије, епископ Григорије рукоположио је професора Богословије у Фочи Љубомира Пријовића у чин ђакона, а након Литургије обављен је славски обред. Потом је у школском амфитеатру одржана свечана академија на којој су додијељене дипломе за дипломиране студенте и мастере богословских наука. На самом почетку академије, госте је поздравио декан факултета протојереј-ставрофор др Дарко Ђого, а пригодне бесједе су одржали министар просвјете у Влади Републике Српске Дане Малешевић, начелник општине Фоча Радисав Машић, некадашњи декан Богословског факултета у Фочи и садашњи декан Богословског факултета у Београду протојереј-ставрофор др Предраг Пузовић, као и професор Правног факултета проф. др Милан Томић.
У културно-умјетничком дијелу академије, гостима су се представили Српско пјевачко друштво „Слога“ из Сарајева, под диригентским вођством мр Стефана Мојсиловића, те етно-група „Кимвал“ из Фоче. Уручена су признања братском Богословском факултету Универзитета у Београду - златна медаља Богословског факултета, те двије златне плакете: професору Драгиши Елезу (постхумно) и проф. др Милану Томићу. Празновање је завршено трпезом љубави у просторијама Богословског факултета.
Извор: Митрополија дабробосанска
