Сахрањен протојереј-ставрофор Јован Радивојевић
Епархија осечкопољска и барањска, 31. маја 2016. године, у молитвама и сузама, испратила је пред лице Божје протојереја-ставрофора Јована Радивојевића, пароха друге парохије вуковарске при храму Преподобне матере Параскеве на Доброј Води. Отац Јован се упокојио у недељу Самарјанке 29. маја, од последица саобраћајне несреће, после Свете Литургије, недалеко од цркве у којој је, од почетка своје свештеничке службе, вредно служио Богу и роду своме. Дан после упокојења његово тело било је изложено у овој цркви, где су се бројни верници из Вуковара и целе околине опраштали од свештеника који је својим пастирским деловањем оставио неизбрисив траг у Епархији осечкопољској и барањској.
Прота Јован је сахрањен на месном гробљу у Борову. Пре сахране, у боровском храму Светог првомученика и архиђакона Стефана, надлежни Епископ Лукијан служио је свету заупокојену Литургију и опело. Преосвећеном Лукијану саслуживали су свештенослужитељи из Епархије осечкопољске и барањске и из других епархија Српске Православне Цркце, а боровски храм и порта били су испуњени верницима, бројним свештенством и монаштвом.
Благословом Епископа Лукијана, током опела, од оца Јована бираним речима опростили су се архијерејски намесник барањски, протојереј-ставрофор Михајло Маријанац, у име Епархије осечкопољске и барањске, затим његов разредни старешина из Богословије у Сремским Карловцима, протојереј-ставрофор Душан Петровић, ректор у пензији, а у име школских колега из богословских дана протонамесник Радивој Нађалин из Зрењанина.
Након опела, назапамћен број људи, у непрегледној колони, улицама његовог Борова испратио је оца Јована до месног гробља, где се од њега, након служеног помена, у име Црквеноопштинског Управног одбора из Вуковара опростио Бранислав Димитријевић.
У односу на вечност, овоземаљски живот сваког човека је кратак. Међутим, живот новопрестављеног свештенослужитења Јована, који се упокојио већ у 43. години, био је веома дуг по богатима плодовима његовог служења Господу и ближњима својим.
Протојереј-ставрофор Јован Радивојевић рођен је у Вуковару, 4. фебруара 1974. године, од родитеља Бошка и Данице. Одрастао је и завшио Основну школу у Борову. Чувену Карловачку богословију уписује 1988. године и завршава је у року, с најбољим оценама, 1993. године. Годину дана касније, благословом Преосвећеног Епископа осјечкопољског и барањског Господина Лукијана, венчава се Сањом Бођирковић из Борова, са којом је изродио децу Јелену, Николаја и Лазара.
Преосвећени Лукијан га је рукоположио у чин ђакона 27. октобра 1994. године у храму Преподобне матере Параскеве на Доброј води, а у чин презвитера 6. новембра исте године, у храму Светог првомученика и архиђакона Стефана у Борову. Са 15. новембром 1994. године, новорукоположеног јереја Јована Владика Лукијан поставио је за другог пароха вуковарског.
У то време, оптерећено ратним страхотама и стадањима на овим просторима, млади свештеник Јован је у повереној му парохији имао пред собом врло тешке задатке: пре свега да окупи народ Божији око Цркве, да обнови у рату оштећен храм, да устроји богослужбени живот.
Сагледавајући његов двадесетдвогодишњи пастирски рад на овим задацима, пре свега треба да се истакне стварање живе Цркве Христове у храму Преподобне матере Параскеве на Доброј води. Његовом свештеничком и људском топлином овај храм је временом постајао све посећенији а Парохија истинска Заједница Христова.
Даље, уз много његовог рада и одрицања и уз подршку верника који су препознали његов труд, храм на Доброј води је генерално обновљен, живописан, обогаћен новим звонима, украшен и оплемењен вредним инвентром, који је биран с укусом и с најдубљом љубављу према Дому Господњем. Црквена порта је поплочана, украшена летњим олтаром и генерално гледано уређена тако да сваки њен кутак одмара душу. Поред свега, изграђен је асфалтни пут до ове на далеко познате светиње. А још, уз благослов Преосвећеног Лукијана, отац Јован је у граду Вуковару, прошле године, започео изградњу репрезентативног парохијског дома.
У склопу свог мисионарског рада, прота Јован је првих дана свога службовања почео да издаје парохијски лист ''Добра вода'', а дуго година је на вуковарском Радију Дунав уређивао емисију ''Реч Православља''. Затим, написао је Споменицу храма Преподобне матере Параскеве на Доброј води у Вуковару, једну збирку духовних песама и више брошура за духовну употребу. У његовом пастирском раду врло значајно место је заузело често организовање поклоничких путовања у светиње СПЦ-е.
Уз све наведено, оставио је дубок траг и у културном животу Срба на овим просторима. Између осталог, једно време је био директор Вуковарског српског певачког друштва ''Јавор'', а пре десет година покренуо је културно-духовну манифестацију ''Бранкови дани'', у спомен песнику Бранку Радичевићу, чија је мајка родом из Вуковара.
За овакав примеран пастирски рад и труд на Њиви Господњој, надлежни Епископ осјечкопољски и барањски Господин Лукијан оца Јована је одликовао звањем протонамесника 1999, чином протојереја 2007. а највишим звањем, протојереја-ставрофора 2011. године. Поред тога, именовао га је замеником архијерејског намесника вуковарског.
Својим животом и односом према задацима које му је поверавао Преосвећени Лукијан, између осталог он је показао да је знао да живети за Бога у ствари значи чинити добро, веровати и волети, надати се и радовати се сваком добру и сваком човеку. Такође, показао је да је иза њега увек чврсто стајала протиница Сања, уливајући му додатну снагу да Цркви својој и народу Божијем иза себе остави овако огромно дело.
Вечан му спомен. Бог да му душу прости, у миру Божјем нека почива. Амин.
Извор: Епархија осечко-пољска
