Сахрањени земни остаци монахиње Агније, игуманије манастира Шудикова
У уторак, 29. маја у Господу је уснула монахиња Агнија (Марјановић), игуманија манастира Шудикова. Тим поводом Свету заупокојену Литургију, у сриједу 30. маја, у манастиру Шудикова, служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, уз саслужење свештенства намјесништава беранско-андријевичког и бјелопољског, и монаштва наше Епархије. Литургији је присуствовала родбина покојне мати Агније и вјерни народ овог краја.
У својој бесједи Преосвећени Епископ је казао да ми и рађајући се и умирући прослављамо Бога животодавца, јер смрт, према ријечима Владике Јоаникија, представља прелазак у нови живот, рођење за нови живот.
“Као што човјек, рађајући се и улазећи у овај свијет, напушта утробу своје мајке тако и они који поживе на овој земљи, када умиру у Господу, напуштају овај свијет и иду у нови свијет, у наручје Божије да наставе нови живот. Они који су у овом животу одабрали прави истинити пут да служе Господу, настављају да служе Господу и у будућем животу и све више се приближавају Богу Извору живота и све више се сједињују са Њим. Зато је живот овдје на земљи прилика да направимо добар избор. Сестра Агнија, како је сви зовемо, је направила добар избор и света служба, коју смо данас овдје служили и на којој смо се Богу молили за покој њене душе, је, заправо, потврда да се заједница у Цркви не прекида. Сестра Агнија је и даље учесник свете службе Божије, а то значи и учесник оне најдубље и најважније литургијске заједнице. Она наставља свој пут којим је кренула да служи Господу. Овдје је часно и до посљедњег атома своје снаге послужила Господу, а сада, када је Господ окријепи својом силом и њену душу обуче у свјетлост, наставиће да служи Господу у Његовом вјечном и непропадљивом Царству“, рекао је Владика Г. Јоаникије.
Преосвећени Епископ је додао да је монахиња Агнија, прва игуманија обновљеног манастира Шудикова, направила добар избор “скупивши снагу да остави све земаљско и да посљедњих петнаестак година свог живота послужи Господу“. Она је, према ријечима Преосвећеног Владике, оставила добар примјер, јер не само да је Господу послужила, већ се и жртвовала и са својим Господом саразапињала. “И њена болест, тешка и дуготрајна, њој је била прилика да се сараспиње Господу на крсту, али, по оној ријечи апостола Павла сараспињем се са Господом Христом да бих са Њим и саваскрсао“, да бих постао учесник и удионик Његовог васкрсења. Оставила је добар примјер, добар траг, а нарочито, у овој светој обитељи и у беранској котлини, Васојевићима, селу Будимљи заслужила је да је вјечито помињемо молитвено, да се заједница са Богом, заједница љубави никада не прекине. Дужни смо да једни друге помињемо, да се једни за друге молимо и у овом животу, а нарочито када човјек из овог живота одлази у нови живот дужни смо да се молимо Богу да му Бог опрости гријехе, да га прими у своје животворно и вјечно наручје, да га препозна као свог истинског служитеља и уврсти у ред својих праведника“, бесједио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у четвртак, 31. маја, уз саслужење бројног свештенства и монаштва, Свету заупокојену Литургију у манастиру Шудикова, гдје је, након одслуженог опијела, сахрањена монахиња Агнија, игуманија ове светиње.
Преосвећеном Епископу је саслуживао велики број свештеника и свештеномонаха Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије црногорско-приморске. Литургијском сабрању, служеном за упокојење душе новопрестављене слушкиње Божије монахиње Агније, присуствовали су чланови њене уже породице, бројно монаштво из Црне Горе и Србије, пријатељи манастира Шудикова и мати игуманије, као и вјерни народ беранског краја, гдје је мати Агнија, као прва игуманија ове обновљене светиње, живјела посљедњих петнаестак година.
Током заупокојене Литургије, у којој су се окупљени причестили Светим тајнама Тијела и Крви Христове, пригодном бесједом обратио се Његово Преосвештенство владика Јоаникије.
Потом је Преосвећени Епископ одслужио опијело, а у надгробној бесједи он је говорио о животу мати Агније, подсјетивши на поријекло породице Вуловић, која потиче из дурмиторског краја, тачније из мјеста Бијела у којем је древна задужбина Светог Јована Владимира. Вуловићи су прије Карађорђевог устанка одселили уз Дрину, један њен дио настанио са десне обале ријеке, а други отишао у Семберију.
“Сестра Агнија потиче од честитих родитеља, мудрог Владимира и честите Миланке који су изродили петоро дјеце. Примила је лијепо васпитање, школовала се са осталом својом браћом и сестрама, одрастајући у лијепој и поштеној породици. Градила је и земаљску каријеру све док јој Господ, у одређеном моменту, није ставио у срце добру мисао да свој живот заврши као монахиња, да крене путем Христовим и остатке својих земаљских дана посвети служби Богу и својој Светој Цркви“, рекао је Владика Јоаникије.
Он је додао да је мати Агнија на тај пут кренула без нарочитих припрема, а Бог је у њеном срцу нашао добру вољу и пуно духовне силе да „узме крст и пође путем Христовим, путем који је пут страдања, а истовремено и пут славе Божије“.
“Дошавши у ово мјесто, за које раније није чула, и нашавши згариште овдје, јер манастир Шудикова је сагорио огњем, који су Турци поджегли 1738. године, њу је светиња и жртва манастира привукла и она је, ако је то могуће рећи, својим духовним очима, које јој је Господ отворио на овом светом мјесту, сагледала и ону стару славу Шудикове, али и будућу љепоту обновљене светиње. Затражила је благослов, а ми смо били сигурни да је она спремна да тај благослов прими и да крене да обнавља манастир Шудикову“, бесједио је Епископ будимљанско-никшићки.
Сестра Агнија се није штедјела да са народом беранскога краја, а нарочито са мјештанима села Будимље, ово мјесто најприје очисти голим рукама како би испод рушевина и згаришта заблистали стари темељи. Народ се обрадовао обнови и, увидјевши њену преданост овом великом подвигу и осјетивши њено гостопримство, љубав и спремност да за свакога нађе лијепу ријеч, утјеху, разумијевање и духовну поуку, свим срцем је подржао мати Агнију. Због те њене жртве Бог је дао да се касније у обнову укључи и Мило Ђурашковић, мјештанин који се на исти начин потрудио да се ова светиња обнови, изгради, уљепша, украси и освешта, нагласио је Његово Преосвештенство Г. Јоаникије, додајући:
“И ево, хвала Богу, заблистао је новом љепотом овај древни немањићки манастир, а са његовом обновом обнављао се и народ, а и радовала се душа мати Агније. Сваки камен који је овдје уграђен она је окадила тамјаном и својим молитвама, понекад и својим сузама, које је мало ко видио, и цијелу себе уградила у темеље ове светиње. Зато ће она бити уписана у историју овог Манастира заједно са древним оцима, игуманима, монасима, књижевницима који су овдје живјели, стварали и Богу се молили. Данас она креће да се сретне са њима и да се придружи великом свијетлом јату оних који су наставили да служе пред престолом Божијим, јер се и њиховим молитвама ова светиња обнављала, а она духовна снага коју је имала мати Агнија била је, заправо, плод њихових молитава, њихове жртве и суза“.
Тешку, дуготрајну и неизљечиву болест носила је са благодарношћу Богу, примивши, као из руке Божије, тај крст да би се, трпећи муке, уподобила Господу Христу Који је на крсту пострадао за све нас, казао је, опраштајући се од монахиње Агније, Преосвећени Владика.
“Поред њених великих заслуга за обнову ове светиње, лијеп траг оставила је и у манастиру Христовог Преображења на Сомини, планини коју је много вољела и та светиња, рекло би се продужила јој је неколико мјесеци живота. Важно је рећи да је на достојанствен начин носила своју тешку болест и што је напативши се, како народ каже Исусових мука, припремила своју душу да из овога свијета узлети, без икакве препреке, у наручје Божије. Била је свјесна да је кроз муке, које је попустио на њу, Господ припрема за будућу награду и за вијенац, који јој је невидљиво плео још у овом животу. Зато у овом моменту који је тужан, ми се осјећамо и врло свечано и радујемо се због њеног подвига и због тога што је, као Божији праведник, завршила свој земаљски живот и да ће је Господ, надамо се, овјенчати вијенцем славе. Помолисмо се Богу за њену душу са сузама, али се надамо да ће се те сузе претворити у радост и да ће све оно што је чинила овдје трудећи се, молећи се Богу бити добар темељ за живот ове светиње и да ће њен примјер ношења крста бити добар углед за све оне који иду путем службе Божије“, казао је у бесједи Његово Преосвештенство.
Епископ Јоаникије је захвалио љекарима и медицинском особљу из Берана, мачванске Митровице, Шапца, Лознице, Богатића који су помагали мати Агнији током њене болести, као и пријатељима манастира Шудикова и игуманије мати Агније, те сестрама монахињама и монаштву манастира Ђурђеви Ступови, чијом пажњом и љубављу је била окружена и причешћивала до пред сам крај њеног живота.
Извор: Епархија будимљанско-никшићка
