Самит о храни у Риму
Под окриљем Уједињених нација у Риму се одржава велики самит на којем државници из читавог света разговарају о начинима да се реши проблем великог поскупљења хране последњих година.
Према процени Светске банке цене хране су у последње 3 година
порасле за 83 одсто, што нарочито тешко погадја најсиромашније земље, у којима се
за око 100 милиона повећао број људи којима прети глад. Жак Диоф, директор Организације УН за храну и пољопривреду, која
је организовала самит, рекао је да у свету данас живи око 862 милиона људи који
немају довољно хране. Председницима и премијерима се првог дана самита
обратио и генерални секретар Уједињених нација Бан Ки Мун који је оценио да глад
представља највеће понижење за човека и позвао на одлучне кораке за решавање кризе.
Краткорочне и дугорочне мере
На дневном реду састанка у Риму су и хитни кораци којима би се помогло десетинама милиона људи којима сада прети глад и дугорочне мере које би омогућиле да човечанство у будућности производи више хране. Бан Ки Мун је апеловао да се хитно издвоји финансијска помоћ како би се пољопривредницима у најтеже погодјеним деловима света упутили дјубриво, семе и механизација потребна за производњу хране. Директор Организације УН за храну и пољопривреду Жак Диоф је рекао да пољопривредници у сиромашним земљама "не могу више да обрађују земљу као да смо у средњем веку, у неизвесним условима и изложени ћудима времена'. Генерални секретар светске организације је такодје апеловао на Европску унију и Сједињене Америчке Државе да смање царине на увоз хране и субвенције које исплаћују својим пољопривредницима. Стручњаци указују да царине и субвенције у Европи и Америци обесхрабрују производњу хране у другим сиромашнијим деловима света. Бан Ки Мун је рекао да би производња хране у свету до 2030. године требало да се повећа за око 50 одсто, како би се задовољила потрежња и успорио раст цена.
Жак Дијуф је пак упозорио да пољопривредна производња у сиромашним земљама треба да се удесетостручи да би се решио проблем глади у свету. Он је у разговору за ББЦ изнео процену да је за дугорочно решење тог проблема потребно 30 до 50 милијарди долара.
Извор: ББЦ
