Самостална изложба светлописа Божидара Витаса

У Свечаном салону Железничке станице Београд манифестација Железничари Стефану Немањи. Изложба је отворена с благословом Патријарха српског г. Иринеја.

Хиландар је за мене духовно огледало у коме огледавам самог себе. Помаже ми да се променим, дотерам и оплеменим. Боравак у Хиландару, који нам оставише наши преци да га и даље чувамо, смирује и охрабрује, поучава и упућује, враћа наду и подиже веру.

Божидар ВитасТрагајући за сопственим смислом, за суштином постојања унутар животног вртлога, Божидар Витас је направио калеидоскоп сопственог одраза опредмећујући светлописима своје импресије ради давања свима другима. На изложби у част Девет векова од рођења преподобног Симеона Мироточивог приказано је 28 колорних и 25 фотографија у црнобелој техници, а на њима су света места Србије, нашег региона, српска лавра - Хиландар.

„Фотографије аутора Божидара Витаса су двојаке, технички спољње и унутрашње разговорне. Његове фотографије нису резултат доброг фотоапарата, већ ауторовог укуса и прилаза објекту. Фотографије су му препознативе по ономе што је чисто његово, по посматрању објекта, по хватању углова из којих врши снимања, а то значи да његово кретање на објекте није фронтално, него са много психолошке тананости“, пише проф. протојереј-ставрофор др Димитрије Калезић у каталогу изложбе који је штампала Штампарија Српске Православне Цркве.

Милорад Вукановић – Мишел је читао Завештање Стефана Немање, а молитвене песме, тропар преподобном Симеону Мироточивом и Химну Светом Сави појао је мањи део хора при храму Светог Саве, певачко друштво „Мокрањац“, диригент – Јелена Јеж. Аутор изложбе Божидар Витас је пренео своје доживљаје са Свете горе и из других светиња српских, када срце уздрхти тамо где су крочиле стопе наших светитеља.

Гости изложбе са својим радовима су професор Томислав Петровић и проф. Живојин Велимировић. Ово сабрање својим присуством су увеличали виноградари Александровца жупског и немањићког.

Удружење уметника Железница Србије

Основано је 26. маја 1998. године, уз сагласност тадашњег пословодства ЖТП Београд.

Данас броји 108 чланова који раде у књижевној секцији (20 чланова), ликовној са 88 сликара, фотографа и скулптора. Музичку секцију сачињавају 6 почасних чланова - професора музичке академије и средњих школа.

У рад удружења активно је укључено и 18 почасних чланова, међу којима су и академици САНУ, академски сликари, историчари уметности и књижевници.

У редовном радном времену чланови овог Удружења извршавају задатке правника, економиста, инжењера саобраћаја, машинства, архитектуре и грађевинарства, машиновођа, ложача, пружних радника, дизајнера, штампара, пратилаца кола за спавање и кушет кола, професора, магацинских радника... Дакле, образовни састав чланова Удружења је разнолик, али им је заједничка љубав према уметности и дружење са људима уз своје радове. Не задатак, већ разонода и разбибрига.

Поједини чланови овог Удружења су истовремено и чланови Удружења ликовних уметника Србије, Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије, Фото савеза Србије, Удружења књижевника Србије, Удружења самоуких ликовних стваралаца Србије, Удружења новинара Србије, Међународног удружења новинара, Удружења музичара Србије и Међународне организације уметничких фотографа – ФИАП (Fédération Internationale de l’Art Photographique).

Преко АД „Железнице Србије“ удружење је члан ФИСАИК – Међународно удружење железничких удружења и интелектуалне својине.

На више ликовних манифестација у земљи и иностранству чланови Удружења уметника Железница Србије освојили су низ награда и признања за изложене радове.

Зорица Зец