Саопштење за јавност поводом најновијег утамничења Архиепископа охридског др Јована
Расколничка организација у Републици Македонији – „Македонска Православна Црква” – нескривено утиче на судство у Републици Македонији, против права Његовог Блаженства Архиепископа охридског и Митрополита скопског г.г. Јована. Наиме, нема таквог осуђеника у Републици Македонији који је био осуђен у одсуству, а да му није било одобрено поновно суђење у његовом присуству, чим би за такав поступак постојали услови који су прописани законом.
Расколничка МПЦ утиче у правцу како се не би дозволило поновно суђење архиепископу Јовану, премда је осуђен у одсуству и испуњава све законом прописане услове да му се одобри поновно суђење. Архиепископ Јован се већ месец дана налази у Републици Македонији, у затвору Идризово, и одатле тражи да му се омогући поновно суђење, а притом је приложен доказ да је поштовао рок од једне године откада је дознао за пресуду да би затражио понављање поступка. Због чињенице да су били испуњени сви услови да му се омогући понављање поступка, Првостепени суд у Велесу је по хитном поступку одобрио понављање поступка, но на ту одлуку се преко јавног тужиоца жалила расколничка МПЦ. Жалба МПЦ није се односила на дозволу да се архиепископ Јован брани са слободе већ је тражено да се не дозволи поновно суђење у његовом присуству. Апелациони суд у Скопљу вратио је предмет Основном суду у Велесу како би исти одлучио о овом предмету и сада постоји могућност да суд у Велесу не дозволи поновно суђење архиепископу Јовану у његовом присуству. У том случају он би био први и једини човек у Републици Македонији коме се не би дозволило коришћење законског права да му буде суђено у присуству.
У овом предмету, у коме се тражи понављање судског поступка, архиепископ Јован је већ два пута ослобађан кад је имао могућност да се брани у присуству. Трећи пут, суд је решавао у његовом одсуству и осудио га. Значи, архиепископу Јовану као да је било укинуто право да се брани, а на крају је био осуђен. Сада МПЦ тражи нешто што је крајње незаконито – да се архиепископу Јовану наложи издржавање затворске казне у резултату судског процеса у ком није имао могућности да се брани.
Знајући у коликој мери се крше људска – а особито верска – права у Републици Македонији и имајући у виду то да су сви досадашњи судски процеси против архиепископа Јована били политички процеси, захтев јавног тужиоца, премда незаконит, уопште не чуди. Чудно је то што је покренут и подржан од расколничке МПЦ. МПЦ, иако је у расколу са свим Православним Црквама, истовремено је верска организација. Било којој верској организацији, но особито хришћанима, својствено је да стану у одбрану људских и верских права, па чак да буду милостиви према онима који су преступили неки закон; но МПЦ, супротно томе, чини све да у потпуности наруши ионако ограничена људска и верска права архиепископа Јована. Када је 2005. године архиепископ Јован био осуђен „за распиривање националне и верске мржње” и био у затвору, један од епископâ МПЦ, и то „Светогорац” – као што сâм себе назива (био је седам година на Светој Гори) – тражио је од тадашњих власти да се архиепископу Јовану суди за издају државе и да добије доживотну затворску казну. Коначно, у последњих тридесет дана, док је Архиепископ у затвору, иступила су у јавности двојица епископа МПЦ, и то из броја оних најстаријих, тражећи од државе да архиепископ Јован остане у затвору и да му се онемогући одбрана у његовом присуству.
Оваква дејства и изјаве епископâ расколничке МПЦ нису за коментарисање зато што је лако уочљив њихов безобразлук, а поготову њихова нехришћанска мотивација. Међу свим православним хришћанима, па и шире, архиепископ Јован је признат као савремени исповедник вере, но питање које се поставља јесте следеће: како расколничка МПЦ са оваквим деловањем и потпуно нехришћанским менталитетом мисли да може да уђе у јединство са другим Црквама? Очигледно је да она нема искрену намеру да буде истинска Црква и да изиђе из раскола, али да не би била третирана као јеретичка организација, она хоће да у јавности остави утисак да је заинтересована да реши стање раскола у коме се налази.
Ипак, Црква је породица која може да препозна своје домаће.
Извор: Православна Охридска Архиепископија
