Саопштење за јавност поводом повлачења предлога изменâ и допунâ Закона о реституцији одузете имовине Цркава и верских заједница из скупштинске процедуре

На вест о томе да је Влада Србије 23. септембра, у вечерњим часовима, повукла из скупштинске процедуре свој предлог да се у важећи закон о реституцији неправедно одузете имовине Цркава и верских заједница унесу измене и допуне, – које би га, да су остале и да су, не дао Бог, усвојене, битно редуковале, а у крајњој линији и обесмислиле,  – саопштавамо јавности следеће:

Пре свега осталог, благодарни смо Богу за овакав исход вишемесечних расправа и распри на тему која, под призмом права, морала и општег интереса, није ни требало да се поставља јер би практично рушење тога закона постојећим поделама и трвењима у нашем друштву неизбежно додало и крајње штетну директну конфронтацију између органâ власти и традиционалних Цркава и верских заједница, а у европском окружењу, па и у иностранству уопште, наша земља би доживела додатну бламажу и штету по свој углед, ионако пољуљан и туђом и нашом властитом кривицом. Одајемо, затим, признање и самој Влади што је – иако у последњем тренутку и под притиском извесности да не може да обезбеди већину за свој предлог не само међу народним посланицима из опозиционих странака него ни у сопственој, владајућој коалицији – схватила сву штетност и бесмисленост фамозних „измена и допуна” из правно и цивилизацијски потпуно аматерске радионице г. Божидара Ђелића и његовог безименог тима (уколико он уопште постоји).

На крају, апелујемо и на Владу и на савест свих посланика у Народној скупштини да у предстојећој завршници одлучивања не дозволе да се Јеврејској заједници Србије, жртви холокауста, нанесе завршни ударац, намерно или из невероватне глупости, тиме што би јој било оспорено право на враћање имовине отете за време нацистичке окупације, нити да се историјска неправда према грађанима Србије, жртвама национализацијâ, експропријацијâ и других облика отимачине у ери титоизма, „исправља” на ђелићевски начин, супротно укупној европској демократској традицији, тиме што би им се оспорило право на супституцију као битан облик реституције и што би им, у случајевима када су већ исцрпљене могућности натуралне и заменске реституције, уместо адекватног новчаног обештећења биле понуђене понижавајуће мрвице са трпезе државне имовине, коју ваљда тек треба да очерупа невидљива, а тако очевидна коалиција тајкунâ и једног броја корумпираних људи из света политике.

У сваком случају, све традиционалне Цркве и верске заједнице у Србији очекују и траже правду не само за себе него и за све жртве неправде и насиља. Једно је извесно: нити у Богу има неправде нити у неправди присуствује Бог.

У Новом Саду, 24. септембра 2011.

За традиционалне Цркве и верске заједнице:
Епископ бачки Иринеј