Саопштење за јавност традиционалних Цркава и верских заједница у Србији са конференције за новинаре, одржане у Београду 21. јула 2011.

Традиционалне Цркве и верске заједнице у Србији указују на проблем:

I Влада Републике Србије не примењује важећи закон о враћању (реституцији) имовине Црквама и верским заједницама, што представља директно кршење Устава Србије. Ову чињеницу утврдио је Заштитник грађана у свом редовном годишњем извештају за 2010. годину од 15. марта 2011. Својеврсна блокада примене овог закона од стране Владе Републике Србије огледа се у следећем:

1. Влада Републике Србије није именовала директора Дирекције за реституцију иако је претходном директору те Дирекције мандат истекао још 31. децембра 2010.
2. Прекорачени су прописани рокови за доношење решењâ из чл. 31 Закона о враћању (реституцији) имовине Црквама и верским заједницама, по захтевима који су благовремено поднети.
3. Овај закон никада се није у целости ни примењивао. То се односи на новчано обештећење (новчану накнаду), као и на враћање друге имовине (заменска реституција), иако су такви облици враћања изричито прописани одредбама чл. 16 и чл. 4 овог закона.
4. Није обезбеђена потребна материјална основа за извршавање овог закона од стране Владе као предлагача, због чега је, поред осталог, и дошло до неизвршавања овог закона.
5. Влада је инсистирала на  доношењу Закона о приватизацији и Закона о планирању и изградњи, без заштитних мера када је у питању црквена имовина која је предмет реституције, чиме се, додатно, онемогућава враћање црквене имовине.
6. Влада најављује доношење и низа других неуставних прописа и мера, којима ће додатно онемогућити или знатно отежати остваривање права Цркава и верских заједница на имовину. Влада Србије ради на томе да се стави ван снаге, односно да се  суштински измени овај закон о враћању црквене имовине, иако је то супротно општем интересу и чињеници да је одавно истекао рок за подношење захтевâ и  за доношење одлукâ по том закону. Коначно, овакво поступање Владе у супротности је и са недавно донетом одлуком Уставног суда о уставности закона о враћању црквене имовине. 

II Правне последице непримењивања Закона о враћању (реституцији) имовине Црквама и верским заједницама огледају се у следећем:

1. Црквама и верским заједницама је враћен само мањи део имовине из поднетих захтева.
2. Непримењивање овог закона је, пре свега, супротно уставном начелу владавине права из чл. 3 Устава Републике Србије у погледу остваривања Уставом зајамчених људских права. У томе се изражава и неизвршавање уставне надлежности Владе Републике Србије из чл. 123 тач. 2 Устава РС, да извршава законе Народне скупштине.
3. Тиме се угрожавају Уставом зајамчена људска права традиционалних Цркава и верских заједница, као и њихових верника, а пре свега: право на имовину из чл. 58 Устава Републике Србије, као и њихова права из Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (Рим, 4. новембар 1950.).
4. Ту су и директне последице по општи и јавни интерес, садржан у горе означеним одредбама чл. 43 ст. 2 и чл. 44 ст. 2 Устава Републике Србије.
5. Додатно се онемогућава, односно ограничава враћање имовине због паралелне примене Закона о приватизацији и Закона о планирању и изградњи, јер ова два закона не садрже потребна ограничења у погледу реституције црквене имовине и имовине грађана.
6. Без пуне реституције, настаје велика имовинска штета за традиционалне Цркве и верске заједнице, па су оне, на тај начин, онемогућене да извршавају своју духовну мисију и своју уставну и законску улогу, што, уствари, значи да се нанета им неправда продужује и продубљује у „новом издању”, а да се безакоње и даље невешто прикрива иза маске законитости.

III Предлози и мере за превазилажење  проблема:

1. Пуна примена и извршавање овог Закона од стране Владе Републике Србије;
2. хитно именовање директора Дирекције за реституцију;
3. постављање питања одговорности Владе пред Народном скупштином за неизвршавање овог закона;
4. традиционалне Цркве и верске заједнице су већ поднеле Уставном суду иницијативу за оцену уставности појединих одредби Закона о планирању и изградњи;
5. Влада Србије је дужна да покрене поступак изменâ и допунâ Закона о планирању и изградњи, као и Закона о приватизацији, којима би се ограничила њихова примена у односу на имовину која је сада предмет враћања Црквама и верским заједницама, као и у односу на имовину која ће у будућности (надамо се скорој или бар догледној) бити предмет враћања грађанима;
6. не треба доносити нове прописе којима би се онемогућило или отежало враћање црквене и приватне имовине;
7. о захтевима Цркава и верских заједница у поступку реституције може одлучивати искључиво државна Дирекција за реституцију, а не локална самоуправа, јер је тако изричито прописано одредбама овог Закона, чија уставност је потврђена од стране Уставног суда;
8. потребно је донети додатне правне, економске и подстицајне мере за обезбеђивање материјалне основе за реституцију, како за Цркве и верске заједнице, тако и за грађане;
9. традиционалне Цркве и верске заједнице изражавају своју пуну солидарност са очекивањима и оправданим захтевима грађана, задужбина и институција да се и њима врати отета имовина и сматрају важећи Закон о враћању имовине Црквама и верским заједницама добрим узором за доношење општег Закона о реституцији;
10. традиционалне Цркве и верске заједнице одлучне су да захтевају пуну заштиту својих права пред домаћим судовима, као и пред Европским судом за људска права, a o читавом овом проблему ће обавестити и све заинтересоване и утицајне субјекте.

У Београду, 21. јула 2011. 

У име традиционалних Цркава и верских заједница

Епископ бачки Иринеј (Српска Православна Црква)
Надбискуп и метрополита београдски Станислав Хочевар
(Римокатоличка Црква)
Бискуп Самуел Врбовски (Словачка Евангеличка Црква)
Бискуп Иштван Чете-Семеши  (Реформатска хришћанска Црква)
Бискуп Арпад Долински (Евангеличка хришћанска Црква)
Реис-ул-улема Адем Зилкић (Исламска заједница Србије)
Александар Нећак (Јеврејска заједница Србије)

Фото: www.tanjug.rs