Саопштење о промени имена тзв. МПЦ

Са радошћу смо примили вест да је тзв. МПЦ коначно усвојила предлог да се назове Охридска Архиепископија. То је био један од два кључна закључка Нишке сагласности. Међутим, требало је заиста дуго времена да МПЦ то и усвоји. Јавности је добро познато колико жртава су поднели Архиепископ Јован и чланови Православне Охридске Архиепископије зато што су прихватили Нишку сагласност и ушли у јединство са свим Православним Црквама. Али, данас радост надилази све непријатности које смо претрпели последњих седам година. Тзв. МПЦ је коначно схватила да ће без промене имена статус остати нерешен, као што смо сигурни да ће у врло скорој будућности схватити да осим аутономије у оквиру Пећке Патријаршије, засада ништа друго и не могу да добију.

Ако се погледа свеукупна ситуација од краја према почетку, а не у правцу у ком је текла до сада, човек би се запитао зашто је било потребно да се толико злобе излије на вернике Православне Охридске Архиепископије и посебно на њеног Архиепископа, кад је она била само предходница свега овога што тзв. МПЦ са закашњењем од неколико година чини? Одговор је у историји Цркве. Зашто су гонили пророке, а касније су их поштовали као Божје људе, зашто су убијале мученике, а касније су их славили као светитеље, зашто су мучили исповеднике, а касније су се клањали пред њиховим иконама? Зато што су они ходили испред времена у ком су живели, зато што су живели Царство Божје још пре него што су њихови савременици поверовали у исто.

Зато се данас радујемо, иако нам гоњења, која још увек не престају наносе горчину и бол. Био је потребан дуг период да тзв. МПЦ схвати да мора да промени име, па се надамо да неће бити потребан толико да схвате да је аутономија све што у овом тренутку могу добити. Јер тиме што је променила име, она није постала призната и прихваћена Црква од осталих Православнених Цркава. Да би била призната и прихваћена потребно је да уђе у јединство са Православном Охридском Архиепископијом која је призната аутономна Црква у јурисдикцијском подручју Пећке Патријаршије. Без тога, она ће бити Охридска Архиепископија само за по кући, а зликовци ће приговарати да је променила име да би олакшала посао властима пре предстојеће промене државног имена Републике Македоније.

У исто време молимо средства за информисање да подрже ову промену имена тзв. МПЦ и да је не тумаче погрешно. Другачији пут за признање исте не постоји, као што је немогуће решење њеног коначног статуса без одрицања од самопроглашене аутокефалије и без сагласности да уђе у јединство са Православном Охридском Архиепископијом која је већ призната и прихваћена Црква. Без истинског покајања поводом црковног пуча и раскола који је направљен 1967. непојимљиви и беспредметни су сви повици о народном покајању на које позивају неки од млађих епископа тзв. МПЦ. Средства за информисање треба да помогну тзв. МПЦ да не губи време, које је изгубила до сада, за нешто што је могла да добије много раније.

Из канцеларије
Архиепископа охридског и Митрополита скопског