Саопштење поводом текста „Чип и за аутомобиле“

У вези са чланком из Вечерњих новости објављеним 02. 07. 2008. под називом „Чип и за аутомобиле", у коме се наводи да стручне службе МУП-а и ЗИН-а усаглашавају активности у вези са новим саобраћајним и возачким дозволама које ће на себи имати микрочип са биометријским подацима подсећамо следеће:

1. Сличан пројекат увођења биометријских личних карата без јавне расправе и парламентарне процедуре је пре неколико година био изложен беспоштедној критици стручне и шире јавности у Србији, при чему је прве научне скупове и израду првих студија из области биометријских система уопште организовала Српска Православна Црква. На тај начин су јавности предочене етичке, правне, информатичке, социолошке и све остале негативне импликације таквих система у општеобавезујућем погледу. Притом није критикована технологија као таква, о чему сведоче и предлози за коришћење биометријских система у концептуално другачијем виду. Уважавајући став великог броја својих грађана, Влада Србије је донела Уредбу која је и данас на снази и којом је омогућено добијање нове личне карте без чипа, чиме је систем измењен управо на концептуалном нивоу. Према подацима из дневне штампе, за обрасце без чипа се изјашњава више од четвртине грађана Србије, упркос неповољнијем положају у погледу замене документа и системском протежирању варијанте са чипом.

2. Чињеница да је грађанима омогућено да имају личне карте као основни документ без микрочипа сама по себи значи да иста могућност треба да постоји и у случају секундарних докумената који се изводе из личне карте, какви су здравствена књижица, саобраћајна и возачка дозвола. У супротном, указујемо да би следећи корак био обједињење свих докумената са чипом у један универзални документ, а потом би следило и укидање анонимности свих операција, чиме би приватност грађанина била потпуно елиминисана. На овакав след догађаја указују готово све светски познате организације које се боре за електронска права и слободе грађана. Посебан проблем би био могућа имплементација биочипа у наредним деценијама, као технолошког решења идентификације неодвојивог од тела, што је у етичком смислу апсолутно неприхватљиво, на шта је у свом скорашњем документу о људским правима и слободама указао и последњи Aрхијерејски сабор Руске Православне Цркве (погледати званични саборски документ од 23. јуна 2008, под називом Основы учения Русской Православной Церкви о достоинстве, свободе и правах человека, тачка IV.7.).

3. У случају информација наведених у тексту „Чип и за аутомобиле" није јасно да ли је у питању контактна или бесконтактна технологија очитавања микрочипа. Уколико је у питању друга, проблем се додатно проширује у односу на биометријску личну карту (која користи контактну технологију), јер би тиме било омогућено очитавање са даљине. Стручни скупови које је СПЦ подржала су једногласно показали да ће напретком антенске технологије у наредној деценији бесконтактни чипови моћи да се очитавају са далеко веће даљине него што је то данас случај, што би фактички омогућило праћење позиције и тренутне идентификације сваког учесника у саобраћају. Посебан проблем би настао уколико би се подаци обрађивали у оквиру GPS система, због могућности одлива података.

4. У Европској Унији постоји директива за израду унификованих возачких дозвола (погледати документ Савета ЕУ, под ознаком 9010/1/06, REV 1), али она не обухвата обавезан, већ опционални микрочип (погледати стр. 5, тачку 17 наведеног документа). Решење у том погледу је потпуно остављено националним законодавствима и микрочип није никакав услов европских интеграција, као што није био ни за личне карте, иако су се својевремено појављивале такве дезинформације. Једини микрочиповани документ који се захтева од сваке земље јесте пасош, с обзиром да је то међународна путна исправа чији стандард регулише УН, а на националним законодавствима је обим података (погледати стандард ICAO 9303), при чему је за приватност грађана пожељно да тај обим буде што мањи. Сигурност електронских пасоша је у последњих неколико година доведена у питање (погледати Будимпештанску декларацију FIDIS конзорцијума), због чега не треба журити са њиховим увођењем док се сигурност тих докумената до краја не испита.

5. СПЦ указује и на чињеницу да се о овим темама мало расправља у нашем друштву, те да су тзв. грађанске иницијативе пасивне по том питању, иако би оне првенствено тиме требале да се баве. У свету постоји огромна борба коју на том плану воде грађанске организације (погледати ставове EPIC, Privacy international, ACLU, APF, EDRI...), академске институције (LSE, CIPIC) и врхунски светски стручњаци из области информационих технологија, због чега позивамо аналогне институције и појединце у Србији да буду на висини свог задатка и укључе се у дебату о овој проблематици.

6. Изражавамо забринутост за смер у коме се друштво на глобалном нивоу креће некритичком имплементацијом оваквих система, без јавне дебате и стручне расправе. Поготово забрињава чињеница да се за увођење инвазивних технологија као оправдање користи политика застрашивања грађана. Овакав развој догађаја очито води ка друштву тоталног надзора које су најављивали многи мислиоци нашег времена. Основни проблем јесу импликације које такав развој догађаја доноси по слободу личности која је највећа светиња дата од Бога. Човек који би живео у друштву у коме би се активност сваког појединца надзирала у тоталном погледу би у том погледу био веома угрожен.

7. Веома је важно да наша Влада настави са досадашњим уважавањем ставова грађана и стручних институција по овом питању те да омогући алтернативна решења као и до сада, што би био најбољи показатељ да се слобода и права грађана у нашем друштву цене и поштују. То је нешто о чему све структуре нашег друштва морају водити рачуна и када је реч о будућем решењу за возачке и саобраћајне дозволе, као и за сва остала документа којим појединац доказује свој идентитет, не због онога што ти документи представљају данас, већ због онога у шта такав концепт може прерасти сутра.

Из канцеларије Светог Архијерејског Синода СПЦ
Београд, 4. јул 2008. године

С благословом

АЕМ црногорско-приморски

А м ф и л о х и ј е