Саопштење у вези потврде затворске казне Архиепископу охридском Г. Јовану од стране Апелационог суда у Скопљу

С обзиром на дугогодишњи прогон Охридске Архиепископије у Р. Македонији који до данас није обустављен, на континуирано нарушавање верских и грађанских права чиме је наша отаџбина постала препознатљива у свету, као и на на поновљено одбијање признања Охридске Архиепископије као верске заједнице у Р. Македонији, за упућене је било јасно да ће Апелациони суд у Скопљу потврдити судско решење првостепеног суда у Велесу на оптужницу коју је расколничка МПЦ покренула против Архиепископа охридског и Митрополита скопског Г. Јована.

После две ослобађајуће пресуде за исто дело, у процесу који траје пуних седам година, Архиепископ Јован је осуђен на затворску казну од две године и шест месеци за кривично дело „утаје", чиме би требао да врати расколничкој МПЦ суму од две стотина и четрдесет хиљада евра.

Земља у којој нема слободе вероисповести, не може да има слободно и независно судство. Констатације које редовно показују представници САД и ЕУ у вези исполитизованог и подмитљивог судства у Р. Македонији у великој мери су засноване на односу који власт и судство имају према члановима Охридске Архиепископије, а нарочито према њеном Архиепископу. Више нема човека, не само ван наше државе где се истина много раније сазнала, већ и у самој Р. Македонији, који не зна да гоњења Архиепископа Јована и чланова Охридске Архиепископије имају само политички, а не и кривични карактер. Пропаганда која се континуирано спроводи од стране власти како би се унизио углед Архиепископа Јована и саме Охридске Архиепископије у суштини имају супротан ефект и оне само мотивишу грађане наше државе да се више заинтересују за проблем и да раније схвате да је главна кривица Архиепископа Јована то што је он васпоставио јединство са Српском Православном Црквом и решио дугогодишњи проблем раскола Цркве у Р. Македонији.

Архиепископ Јован је на путовању ван Р. Македоније где је примио вест о потврди затворске казне од стране Апелацијског суда,. Са Божјом помоћу има намеру да носи и овај крст, ако је то неопходно за јединство Цркве, за напредак Охридске Архиепископије и за подизање свести народа, али ће се молити и радити све, као што се Христос молио пред његовим крстом, да га „мимоиђе ова чаша".

Из Канцеларије Архиепископије охридске и Митрополије скопске