Саопштење за јавност - 27. фебруар 2010. године

Добар број наших медија објавио је ових дана вест да је ни мање ни више него седамнаест епископа Српске Православне Цркве тражило сазивање ванредног Сабора како би се на њему расправљало о догађањима у Епархији рашко-призренској.

Посреди је груба дезинформација - једна од многих у склопу ове теме - коју је неко, незнано ко, лансирао, а сви остали почели да понављају, некритички, не проверавајући вест ни у Информативној служби Српске Православне Цркве ни у службама Светог Синода. Ниједан епископ није званично тражио сазивање ванредног Сабора, али су се многи, практично сви, интересовали - и даље се интересују - за развој ситуације јер је свима без изузетка у првом реду стало до мира и љубави, доброг поретка и јединства у нашој Цркви.

Цела ствар је доведена до апсурда. Како и зашто би Сабор расправљао пре него што Синод, по црквеном Уставу прва инстанца за решавање размимоилажењâ и проблемâ ове врсте, уопште испита расположиве чињенице, допуни их новим чињеницама и, заузевши свој став, предочи га Сабору? Јер, у сваком случају Сабор је коначна инстанца, као што је и Преосвећени владика Артемије с правом нагласио у својој јучерашњој изјави Радио КИМ-у. Да ли се Врховни суд, примера ради, бави неким судским предметом одмах или тек пошто се прође кроз све претходне судске инстанце?

Неслагања нису никаква новост у историји Цркве, како наше помесне, Светосавске, тако и васељенске. Она се превазилазе саборно и саборски, у послушности свих Цркви онда кад она каже последњу реч. Ко изабере непослушност и самовољу, изопштиће себе из црквене заједнице, али и из духовне заједнице са Преосвећеним владиком Артемијем. Дезинформације и инсинуације, ма од кога потицале, наносе само општу штету.

27. фебруара 2010. године
у Новом Саду

Епископ бачки
др Иринеј