Саопштење за јавност

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј са члановима Светог Архијерејског Синода данас је упутио писмо шефу мисије ЕУ у Србији г. Питеру Соренсену изражавајући дубоку забринутост због погрешног превода на српски језик једног дела обраћања шефа мисије ЕУ на Косову и Метохији г. Питера Фејта пред Европским парламентом 22. јуна 2010. Такође је изражена крајња разочараност због садржаја Фејтовог погледа на ситуацију у јужној српској Покрајини.

У једном делу поменутог обраћања Европском парламенту г. Фејт позитивно оцењује да је „транзиција СПЦ према умеренијем приступу на Косову такође још један позитиван помак". Ова реченица је у српском преводу обраћања, које је медијима упутила канцеларија Питера Фејта, неправилно преведена и гласи: „Транзицију СПЦ према умеренијем приступу по питању Косова је такође још један позитиван помак". Разлика између „умеренијег приступа (понашања) на Косову" и „умеренијег приступа по питању Косова" (да ли по питању статуса?) веома је велика и представља грубу грешку за коју је Његова Светост тражио јавну исправку и извињење од стране канцеларије ЕУ.

Иако је Српска Православна Црква више пута јавно износила свој чврст и недвосмислен став поводом статуса јужне српске Покрајине, користимо ову прилику да још једном нагласимо да Црква нити мења нити намерава да мења свој став о питању које је јасно регулисано Уставом Републике Србије и вољом грађана наше земље. То је став да су Косово и Метохија саставни део Републике Србије и да је самопроглашена независност ове покрајине од стране косовских Албанаца и једног дела међународне заједнице нелегалан чин који је у супротности са међународним правом.

Инсинуације појединих медија (посебно франкфуртских Вести, које говоре о „омекашавању става СПЦ"), али и појединих псевдозилотских група које покушавају да скрену пажњу са стварних црквено-канонских разлога за разрешење сада умировљеног Епископа рашко-призренског Г.Артемија и протуре тезу о наводној политичкој мотивисаности ове одлуке, немају никакве везе са стварношћу и имају за циљ да намерно нанесу штету јединству и угледу наше Цркве злоупотребљавајући страдање наших светиња и народа на Косову и Метохији.

За Српску Православну Цркву питање Косова и Метохије није питање обичног дела Србије, или једне Епархије, или пак једног Епископа, већ питање васцеле Светосавске Цркве пошто се на том простору, између осталог, налази и манастир Пећка Патријаршија као њен духовни центар и реч је о најсветијој српској земљи. Решавање питања опстанка нашег народа и светиња на Косову и Метохији не може бити монопол једног човека или једне групе људи, било у Цркви или у држави, већ је реч о општецрквеном, општенационалном питању од кога зависи очување духовног, културног и националног идентитета нашег верног народа које је запечаћено Косовским заветом Светог Кнеза, чији спомен ускоро прослављамо. Зато ће у наредном периоду све одлуке везане за сва горућа питања на Косову и Метохији бити доношене у пуној координацији саборних тела наше Цркве и подручне Епархије, а у складу са Уставом Републике Србије и међународним конвенцијама, првенствено са резолуцијом 1244 Савета безбедности УН.

СПЦ остаје дубоко опредељена да се сви постојећи проблеми на Косову и Меотхији решавају мирним путем, уз пуно поштовање верског, етничког и културног идентитета свих грађана Покрајине. Управо имајући то у виду, Свети Архијерејски Синод је у поменутом писму шефу канцеларије ЕУ у Београду изразио дубоко разочарање што г. Фејт у свом обраћању пред Парламентом ЕУ ниједном речју није поменуо неопходност повратка преко 200.000 прогнаних Срба и неалбанаца, реституцију од комуниста одузете црквене и друге имовине, проблеме у остваривању имовинских права повратника, недостатак основних људских права и слобода, заштиту од етничке дискриминације и потребу веће безбедности, посебно светиња СПЦ и повратника. Довољно је поменути недавни троструки оружани напад на повратнике у селу Жач, који су и даље у свакодневној животној опасности. Оваква небрига и озбиљни пропусти изазивају озбиљну забринутост и доводе у питање поверење у искрене намере Мисије Европске уније на овим просторима. Зато Црква очекује од Европског парламента да инсистира да Мисија Европске уније на Косову и Метохији у наредном периоду посебну пажњу посвети овим кључним питањима од којих зависи морални кредибилитет међународног присуства, заснованог на Резолуцији 1244 Савета безбедности УН.

Доставља: Епископ бачки Иринеј

У Патријаршији српској
у Београду,
24. јуна 2010.