Саопштење за јавност организаторa трибине „Култура религија или жива вјера у живога Бога“

С благословом Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Господина Василија милосрдно удружење „Тројеручица" из Бијељине, Школа иконописа „Одигитрија" из Бијељине, Светосавска омладинска заједница, Школа кошарке „Будућност" из Бијељине, омладина СДС-а, омладина ДНС-а, Српски сабор Двери, заједно са вјероучитељима Епархије зворничко-тузланске организовали су јавну трибину 04.05.2009. године у Бијељини под називом „Култура религија или жива вјера у живога Бога".

У данашње вријеме велике контроле информација, и неинформисаности грађана о битним питањима, упркос одређеној свудаприсутности медија, желимо да широј јавности публикујемо закључке са трибине, одржане 04.05.2009. године у Бијељини под називом „Култура религија или жива вјера у живога Бога", на којој су учествовали еминетни стручњаци у области педагогије, социологије и богословља.

Са овог уваженог скупа упућена је јасна и недвосмислена порука, да један такав дисциплинарно неодређен предмет, предмет који је изузетно нејасно конципиран нема шта да тражи у средњим школама РС, и да одређена мултидисциплинарност на који исти претендује, не постоји нигдје у свијету науке. Из тога постаје јасна политичка конотација овог проблема, да је циљ увођења оваквог предмета урушавање образовног система РС, а кроз то урушавање, и искривљење и брисање националне и вјерске свијести и идентитета српског народа. Највећи страх који из тога произилази јесте страх да поједина одговорна лица из Министарства просвјете тенденциозно раде на штету српског народа и других народа у РС.

Предмет који је уведен у средње школе под називом „Култура религија" у потпуности је апсурдан и антилогичан. Осврћући се на сам назив предмета, излагачи на овој трибини су и помало иронично коментарисали ову кентаур-синтагму, говорећи између осталог, како је обична глупост назвати предмет оваквим именом, као да је култура једна за све религије. А позната је чињеница да се култура од религије до религије разликује, и да није иста православна култура и култура хиндуса или припадника неких других вјерских заједница. Сви су се сложили да предмет промашује суштину Православља, и по ријечима ђакона мр Ненада Илића, „о Цркви треба ћутати, ако се не говори изнутра". Пошто је сам наслов апсурдан, ни текст уџбеника није могао бити другачији до апсурдан, и све укупно представља један насилан покушај да се српском народу наметне нешто имагинарно, виртуелно, и од нашег истинског националног идентитета веома далеко.

Процедура за прављење наставног програма, као и за избор аутора није испоштована, за шта највећу одговорност сносе најважније просвјетне институције као што су Министарство просвјете и културе и Републички педагошки завод. Такође је истакнуто како није циљ да се утврди нечија појединачна кривица, него да се констатују чињенице, у овом случају, да су те процедуре занемарене, у журби да се што прије дјеци у РС уведе овај апсурдни и штетни предмет.

Селективно увођење предмета „Култура религија" само у средње школе РС, представља увреду за све грађане БиХ, а посебно за грађане РС, јер по тој логици, грађани РС су нетолерантни, а Православна Црква се у дубљој анализи порука које се кроз овај предмет шаљу, етикетира као кривац за нетолеранцију и сукобе на овим просторима.

Нити један од аутора уџбеника који је учествовао на трибини, проф. др Зоран Аврамовић није порицао недостатке уџбеника, нити је а приори одбацивао све критике истог. Шта више, на крају се јавно и одрекао богословских дијелова уџбеника, тј. оних дијелова гдје се на погрешан начин представља Православље или друге религије заступљене у уџбенику. Такође је речено да се професору Аврамовићу не спочитава ништа из социолошког дијела његовог рада, јер је он као стручњак, са својим колегама урадио коректно тај дио посла, али се и те како спочитавају грешке и јереси изложене и представљене као православна учења. Након одрицања аутора од истих, проломио се одушевљени аплауз свих присутних, чиме је и потврђен братски дух у ком је овај скуп замишљен и одржан.

Јединствен став је био и по питању успјешности овог експеримента. Мњење је било да је овај експеримент већ у овој фази пропао, будући да је изазвао толико сумњи и контроверзе, и негативних реакција становништва РС.

Са ове православне трибине упућен је и апел средњошколцима и њиховим родитељима да приликом еветуалне анкете мишљења о новоуведеном предмету слободно изрекну своје „НЕ" прогону истинских вриједности, сахранивши тиме и овај покушај разбијања српског националног и вјерског бића, а тиме штитећи и припаднике других вјерских заједница који живе у РС. Апел је упућен и свим грађанима РС да узму учешће у петицији која је организована у многим градовима РС, и да барем на један тако скроман начин изразе своје неслагање и протест против насиља у просвјети Републике Српске, које може дугорочно да има несагледиве штетне последице.

У нади да ћете наше саопштење пренијети широј јавности, желимо Вам свако добро од Господа.

Предсједник Скупштине
Братствa и сестринства Пресвете Богородице Тројеручице

Протосинђел Петар Петрић

Говор протосинђела Петра Петрића на трибини "Култура религија или жива вјера у живога Бога"

Христос воскресе! Браћо свештеници, поштована господо из Исламске заједнице и Римокатоличке Цркве, браћо и сестре, добро Вам вече и добро дошли.

Разлог нашег вечерашњег окупљања јесте да дамо свој суд и мишљење о новоуведеном предмету Култура религија.

Оно што нас је покренуло на овај подвиг јесу ријечи Светог Теодора Студита који је рекао да у стварима вјере нико не смије остати равнодушан, јер на тај начин навлачи на себе гњев и суд Божији.

Увођењем на неки начин присилно овог предмета, кажем присилно из разлога јер не постоји алтернатива у избору да ли неко хоће чак и експериментално да га проучава, нарушена је основа демократског права на избор и слободу.

Колико је сам овај пројекат "озбиљан", показује нам и негативан став Међурелигијског вијећа, у чијем су саставу у све четири традиционалне вјерске заједнице у БиХ.

Они који нам нуде овај нови пројекат тврде да је то са намјером да се код дјеце у Републици Српској, развије међурелигијско знање, разумјевање и толеранција.

Ова тврдња је неоснована и увредљива за све народе како у Републици Српској тако и у Федерацији БиХ.

Увреда је за сав народ у БиХ зато што вишегодишње постојање Међурелигијског Вијећа, довољно казује да у БиХ постоји међурелигијско разумјевање и сарадња око заједничких, битних момената у животу свих вјерских групација И да се интезивно ради на слози, миру и љубави свију са свима, чији резултати су итекако видљиви.

Или се покушава рећи да су само грађани Републике Српске нетолерантни, јер овај предмет није уведен у цијелој БиХ, ако је то тако онда је то двострука увреда за све нас који живимо у Републици Српској .

Такође са горе наведеном тврдњом као да се жели рећи, и не само то него и испада да до сада дјеца на часовима вјеронауке нису имали могућност да се упознају и са другим религијама. Ово је оптужба за коју у стварности нема основа.

И сам назив предмета је контровезан, КУЛТУРА РЕЛИГИЈА. Шта то значи веома је дискутабилно. Да ли се овим називом покушава рећи да су до сада дјеца на часовима вјеронауке у основним школама учила некултури религије, да буду нетолерантни или се покушава рећи то што сте до сада учили није добро није културно, него ће те сада научити шта је то култура, помирење и толеранција.

Логичније би било да се предмет зове историја религија, у којем би се изучавале религије са историјског аспекта, али никако да се неко ко није компетентан улази у суштину вјере све четири религије, гдје се у име њих говоре неистине и полуистине.

А како је у предговору овог уџбеника речено да је потребно да се развију демократски односи међу народима што је како кажу и циљ овог предмета, зашто онда не уведу предмет демократију, него се жели да се преко религије ломе копља конотацијама политичке природе, а што религијама није својствено.

Ако међу народима у БиХ постоје политичке, економске, демократске или друге нејасноће, увођењем овога предмета неће се ништа конкретно и позитивно ријешити, јер како сам већ рекао међурелигијско вијеће је доказ да међувјерски односи функционишу добро, и да је однос међу члановима овога вјећа равноправан и усклађен што је потвдра и заједничког става по питању овога пројекта.

У контексту свега реченога, долазимо до закључка да уколико се јавља потреба да се религија обради и са других аспеката може се посматрати утицај религије на умјетност кроз часове ликовне и музиче културе или утицај религије на књижевност кроз часове књижевности што се већ и ради.

Треба имати на уму, да што се тиче предмета вјеронауке у основним школама, да је у наставном плану прихваћено да поред изучавања истина свако своје вјере презентује се опште богословље, а што значи да полазници вјеронауке упознају кроз своју вјеронауку са елементарним поставкама сваке религијске групације.

Осим тога колико је мени познато на часовима вјеронауке у основним школама истиче се потреба за љубављу човјека према човјеку, што је постулат сваке религије, и да се кроз вјеронауку шири толеранција и права демократија од Бога дана, а не политички ставови.

Према томе није нам потребан овај предмет већ права вјеронаука у средњим школама, гдје ће омладина још боље изучавати моралне принципе своје вјере и у складу са њима остварују своју слободу не нарушавајући право на слободу другоме.

Оно што је мени као човјеку још више дало снаге да се у овоме истраје јесте чињеница да су управо дјеца та која су примјетила ово кукавичије јаје које нам се покушава подметнути.

На крају бих још поставио и питања:

1.Како може мањина да одлучије у име већине?

2.Како једна генерација ђака може да одлучи у име свих долазећих генерација да ли жели да изучава овај предмет, мислим да је ово стављање претешког терета на нејака плећа дјечија.

Позивамо родитеље и дјеци да се по овом питању изјасне негативно, да уколико доће од анкете на њу одговоре негативно.

Надамо се да ће они који су најодговорнији за овај пројекат имати слуха за оно што говоре они који представљају већину у овој држави и учинити све да до остварења овога експеримента не дође, да се неће оглушити ни на став и мишљење МРВ у БиХ.

Нека нас Живи Бог у чије име се састасмо све благослови. Амин.

Организатори трибине о трибини:

Увођење предмета "Култура религија" у средње и основне школе у Републици Српској је непотребан експеримент Министарства просвете и образовања РС који је изазвао страх међу грађанима Републике Српске, поручено је са јавне трибине "Култура религија или жива вера у живога Бога" која је прексиноћ одржана пред препуном салом бијељинског Дома омладине.

- Образовање је основ стварања нације и уколико неко жели да промени идентитет једног народа образовање је прво на удару. Експеримент "Култура религија" је већ пао на испиту јер је изазвао сумње, неповерење и страх међу грађанима Републике Српске. Међутим, охрабрује висока свест народа у РС по овом питању и сигурно је да су и овај и сви слични пројекти осуђени на пропаст - истакао је проф др. Слободан Антонић, политички аналитичар и професор социологије на Филозофском факултету у Београду.

Протосинђел Петар Петрић, намесник манастира Светог Василија Острошког у Бијељини, подсетио је на негативан став о предмету "Култура религија" Међурелигијског већа БиХ, у чијем саставу се налазе представници све четири традициналне верске заједнице у БиХ.

- Овај предмет је уведен под изговором да се у РС и БиХ развије међурелигијско знање, разумевање и толеранција. Међутим, у уџбенику "Култура религија" и на часовима тог предмета, на неистинит начин се говори о Православљу али и о другим религијама. Забог тога је увођење овог предмета увреда за све народе у БиХ. Вишегодишње постојање Међурелигијског већа довољно говори да у БиХ постоји међурелигијско разумевање. Још је већа увреда за све нас који живимо у Републици Српској што је предмет уведен само у наше школе. Да ли се тиме покушава рећи да су само грађани РС нетолерантни - запитао се Протосинђел Петрић.

На трибини је учествовао и проф. др Зоран Аврамовић, један од аутора уџбеника "Култура религија", који је покушао да оправда своју улогу у целом пројекту.

- Прва верзија уџбеника била је страшна и ја сам, заједно са друга два аутора, покушао да то исправим - рекао је Аврамовић на трибини. Међутим, Протосинђел Петар Петрић подсетио је Аврамовића да је на конференцији за медије уочи трибуне, изјавио како прихвата кривицу за уџбеник и да не бежи од одговорности за грешке у уџбенику, након чега је Аврамовић пред пуном салом Дома омладине прихватио свој део кривице у пројекту "Култура религија".

Још један удар на Републику Српску!

Бошко Обрадовић, уредник часописа "Двери Српске" из Београда, мишљења је да је увођење предмета "Култура религија" у школе у Српској, још један вид притиска међународних фактора на Републику Српску.

- Српски народ је у последњих двадесет година доживео много историјских пораза. Једина победа нашег народа у том периоду је Република Српска која је, нама у Србији, увек била узор сагласја између цркве и државе. Ово је још један покушај разграђивања Републике Српске и још један удар на темеље Православља - истакао је Обрадовић.

Трибину "Култура религија или жива вера у живога Бога" организовали су, са благословом епископа зворничко-тузланског Василија: Милосредно удружење "Тројеручица" из Бијељине, Школа иконописа "Одигитрија" из Бијељине, Светосавска омладинска заједница, Школа кошарке "Будућност" из Бијељине, Омладина СДС-а и Омладина ДНС-а. Говорили су признати стручњаци у области науке, просвете и образовања из Србије и РС: Протосинђел Петар Петрић, намјесник манастира Светог Василија Острошког у Бијељини, проф. др Слободан Антонић, политички аналитичар и професор Филозофског факултета у Београду, проф. др Љубомир Протић, директор Завода за унапређење образовања и васпитања из Београда, мр Петар Ђаковић, пензионисани мр социологије из Републике Српске, ђакон ненад Илић, режисер филмова "Свети Николај Српски" и "Ава Јустин" и аутор више уџбеника веронауке, Бошко Обрадовић, један од уредника часописа "Двери Српске".

Трибина је била изузетно посећена. Сала бијељинског Дома омладине била је препуна, људи су стојали на вратима...