Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора СПЦ
Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са редовног заседања одржаног у Београду од 17. до 20. новембра 2010. године
У Патријаршијском двору у Београду, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, одржано је, од 17. до 20. новембра, друго редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве у текућој години. У раду Сабора учествовали су сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве, осим поглавара аутономне Охридске Архиепископије, Његовог Блаженства г. Јована, и Епископа средњеевропског г. Константина.
Свети Архијерејски Сабор је свој рад започео саборним служењем свете архијерејске Литургије у Светоарханглеском манастиру Раковици крај Београда, на којој је началствовао Патријарх српски г. Иринеј, служен парастос за покој душе блаженопочившег Патријарха српског Павла поводом прве годишњице његовог престављења, освећен крст на његовом гробу и извршен призив Светога Духа за благословен и благополучан рад Сабора. Потом је Његова Светост Патријарх, као председник Сабора, у свом уводном обраћању Сабору поново евоцирао сећање на личност и духовне заслуге свога претходника, блажене успомене патријарха Павла, као и на личност и духовне заслуге недавно преминулог митрополита либертвилско-чикашкога Христифора, и указао на потребу достојанственог и одговорног суочавања са питањима која су на дневном реду Сабора, у верности канонском Предању и вековном духовном искуству Православне Цркве, путем братског дијалога у духу животне максиме патријарха Павла да нам речи буду благе, а докази јаки.
Пре почетка редовног рада, Сабор је реаговао на вест о хапшењу Архиепископа охрдиског и Митрополита скопског г. Јована на граничном прелазу Калотина између Бугарске и Србије од стране бугарских пограничних органа и његовом задржавању у притвору на основу потернице македонске полиције - реаговао је најпре молитвом Богу за брата у невољи, затим јавним протестом због неправедног прогањања архиепископа Јована после судске фарсе против њега у Републици Македонији и, најзад, саборским апелом како државном врху Србије тако и председнику Републике Бугарске г. Георгију Прванову да он буде ослобођен.
Сабор је на овом заседању имао на дневном реду два крупна питања и неколико мањих. Два главна питања била су арондација и попуњавање неких епархија Српске Православне Цркве и решавање стања у Епархији рашко-призренској, оптерећеној многим невољама, уз додатни проблем неканонског деловања бившег Епископа рашко-призренског г. Артемија и својеврсне секте његових поклоника и присталица, које је кулминирало, управо у току заседања Сабора, самовољним напуштањем манастира Шишатовца у Срему, резолутним одбијањем послушности Сабору, изричитим непризнавањем саборских одлука и покушајем насилног преузимања манастира и објеката Српске Православне Цркве на Косову и Метохији, као и узурпације јерархијске власти у Епархији рашко-призренској.
Попуњена је упражњена епископска катедра рашко-призренска избором досадашњег викарног Епископа липљанског г. Теодосија за новог Епископа рашко-призренског. На плану арондације епархијâ урађено је колико је у датом тренутку било могуће: од делова Нишке, Жичке, Шумадијске и Браничевске епархије формирана је нова епархија, Крушевачка, са седиштем у Крушевцу, а начелно је прихваћено стварање још двеју епархија на подручју највеће епархије у Српској Православној Цркви, Архиепископије београдско-карловачке. Такође је епископима који пастирски делују на тлу Америке поверен задатак да проуче могућност арондације тамошњих епархија, а покренуто је и питање оснивања посебне епархије за Аустрију, са седиштем у Бечу, с обзиром на реалне духовне потребе и на величину и број верникâ садашње Епархије средњеевропске.
Сабор је са радошћу примио вест о једногласној одлуци Епархијског савета Епархије аустралијско-новозеландске и Црквено-народног сабора истоимене епархије Митрополије новограчаничке на њиховим недавним ванредним заседањима о успостављању пуног црквено-административног јединства.
После упознавања са свим релевантним чињеницама и исцрпне расправе, Свети Архијерејски Сабор је, са великом жалошћу, али и одлучно стајући у одбрану светог и спасоносног јединства Цркве, због доказаних и од њега самога потврђених најтежих канонских кривица - свештенослужења под важећом забраном свештенодејства, одбијања послушности Сабору, стварања раскола и насилног заузимања појединих манастира Српске Православне Цркве у Епархији рашко-призренској, чак уз учешће наоружаних појединаца и физичко угрожавање монахâ у тим манастирима - лишио умировљеног Епископа рашко-призренског Артемија епископског чина и вратио га у ред монахâ.
Сабор је, између осталог, донео и одлуке које се тичу предстојећег обележавања 1700-годишњице Миланског едикта (313-2013), којим је свети цар Константин Велики дао слободу хришћанима Римског Царства и поставио темеље хришћанске Европе, као и одлуке које се односе на успостављање службе војних свештеника у Војсци Србије.
Сабор апелује на све вернике Српске Православне Цркве да, упркос тешкој економској кризи која нас погађа, помогну даљу обнову конакâ манастира Хиландара на Светој Гори, уништених у пожару од пре неколико година, као и обнову кућâ и других објеката у Краљеву и околини, уништених или оштећених у недавном земљотресу.
