Састанак Епископа Порфирија и генерал-потпуковника Љубише Диковића, начелника Генералштаба Војске Србије

Састанак Епископа Порфирија и генерал-потпуковника Љубише Диковића, начелника Генералштаба Војске Србије
Састанак Епископа Порфирија и генерал-потпуковника Љубише Диковића, начелника Генералштаба Војске Србије
Састанак Епископа Порфирија и генерал-потпуковника Љубише Диковића, начелника Генералштаба Војске Србије
Састанак Епископа Порфирија и генерал-потпуковника Љубише Диковића, начелника Генералштаба Војске Србије

Символични и реални значај празника Видовдана у српском народу потврђује се и ове године. Пошто је на прошлогодишњој прослави Видовдана у Нишу потписан Споразум о увођењу свештеничке службе у Војску Србије, данас  је у Генералштабу одржан састанак генерал-потпуковника Љубише Диковића, начелника Генералштаба Војске Србије и Његовог Преосвештенства Епископа jегарског Г. др Порфирија, задуженог за руковођење службом војних свештеника Српске Православне Цркве. Тема састанка била је примена споразума и имплементација верске службе у Војсци Србије.

Поред констатације да је враћање верске службе у Војску Србије задатак од посебног значаја за развој вредности које баштини војна професија, један од закључака је да су се након доношења подзаконске регулативе стекли услови за њену практичну примену. Преосвећени Владика Порфирије и генерал-потпуковник Љубишa Диковић договорили су даље кораке у вези са пријемом кандидата за војне свештенике у професионалну војну службу и са њиховим постављењем на дужност, а поред наведеног уговорени су и избор и постављење помоћника војних свештеника, као и избора и уређења одређеног броја богослужбених простора у касарнама Војске Србије. На овај начин у српску армију се враћају традиционалне вредности и духовност, јер ће војни свештеници побољшати живот војника на тај начин професионализовати војну службу, али и унети дух родуљубља и духовности у живот у касарнама и осталим војним објектима.

Верска служба по први пут у српској војсци законски била уређена 31. октобра 1839. године. Тада је за време владавине књаза Милоша, у Србији која још увек није била у потпуности независна, донесен Закон воjени, у којем су, поред осталог, дефинисани и услови под којима се у војсци врши верска служба, као и дужности војних свештеника. Од 1883. године војни свештеници имали су статус државних чиновника са принадлежностима идентичним онима које су имали официри, а постављао их је Краљ својим указом на предлог министра војног.

Као израз утицаја вере на морал, 1928. године уведено је прослављање Бадњег дана, Ђурђевског уранка и Видовдана.