Састанак православних свештеника-мисионара у Јужној Африци на тему: “Унапређивање и континуитет мисионарског рада”
На иницијативу старешине српског православног храма св. апостола Томе у Јоханесбургу, архимандрита Пантелејмона, на дан Сабора светог Архангела Гаврила, 8. априла 2010. године, у Атридзвилу (црначком предграђу Преторије - главног града Јужне Африке), одржан је састанак православних мисионара на тему: "Унапређивање и континуитет мисионарског рада у митрополији Јоханесбурга и Преторије". Окупљене православне свештенике, ђаконе и богослове су на овај конструктивни састанак покренули заједнички утисци и осећање да се у последњих годину дана у нашој Митрополији некако застало са мисионарским радом који је био у полету последњих неколико година. Циљ састанка је био да се пронађу решења и заједнички предлози за надлежног митрополита, Његово Високопреосвестенство Г. Серафима и да тако помогнемо нашем митрополиту конструктивним идејама да се настави са унапређивањем и успешним мисионарским активностима у нашој митрополији.
Састанку, који је одржан у просторијама Православног сиротишта "Дечји дом поверења", присуствовали су свештеници и ђакони митрополије Јоханесбурга и Преторије: архимандрит Пантелејмон (Јовановић), Јоханес (Ракумако), Ректор Православне Семинарије Атанасије (Акунда) из Кеније, Фрументије (Таубата), ђакони Стивен (Хејс) лични митрополитов секретар задужен за мисију и Нектарије (Ритсон), дипломирани теолог Џон (Барнет) из Калифорније, свршени богослов Хризостом и православац Силван Кабунди, обојица из Конга, Живојин (Јовановић) члан Црквеног Одбора Српске Православне Црквено-школске општине Свети Сава у Јоханесбургу, Валери (Хејс) супруга оца Стивена и његов главни помоћник у мисионарском раду, браћа Димитрије (Мауухаyи), Артемије (Мангена) и још неколико верника из Атриздвила, Мамелодија и Схосхангувеа (црначких предграђа Преторије). Пре почетка састанка, сви заједно су се помолили Богу прочитавши и отпевавши Васкршње правило које је предвиђено да се целе светле седмице чита уместо часова.
Отац Пантелејмон је отворио састанак и рекао да је неопходно обезбедити континуитет у мисионарењу, јер се дешавало да се на појединим местима одрже конференције, семинари и друга окупљања, а да се после тога годину дана не сретнемо са тим људима. Потребно је одредити тимове свештеника, ђакона и верника који ће са митрополитовим благословом посећивати осам локација (колико их тренутно има у насој митрополији) где се налазе или већ крштени чланови локалних афричких заједница или они који би се припремали за крштење и у догледно време оспособили за оснивање православних заједница и евентуално парохија. Те посете би се састојале од редовних служења православних богослужења, држања часова веронауке и дружења са тим људима који се на тај начин не би осећали заборављени и запостављени. Посете би требало да се организују најмање једном месечно (у зависности од могућности).
Отац Јоханес је изнео да треба размишљати и о томе да се локалне православне заједнице оспособе да саме брину о својој парохији и свом свештенику и да не зависе од хуманитарне помоћи или неке друге врсте материјалне помоћи, као што је то чест слуцај у осталим религијским заједницама широм Јужне Африке. Отац Фрументије (који је иначе и оснивац овог Православног сиротишта) је упознао присутне са његовим досадашњим дугогодишњим мисионарским радом по целој територији Јужне Африке. Сложио се са мишљењем оца Јоханеса и заложио за то да се залажемо за ту идеју финансијски и материјално независних локалних афричких православних заједница и парохија. "Требало би да се више сами трудимо, да напредујемо и сами помажемо своју Православну Цркву". Отац Атанасије је нагласио да је неопходно мисионарити и проповедати на што је више могуће језика. Свештеници треба потпуно да избегавају да дају људима обећања која не могу испунити. Ако се одреде мисионарски тимови у нашој митрополији, потребно је увек имати заменике (ако је неко болестан или одсутан) и било би корисно укључити и ученике семинарије да помажу свештеницима у мисионарском раду.
Отац Стивен је упозорио да су у последње време поједини чланови афричких заједница крштени без неопходне припреме и да би овај наш састанак могао пуно да допринесе да се побољша мисионарски рад и да се много боље духовно припреме сви они који се спремају за крштење. "Постоје места где има крштених православних хришћана, а немају свештеника, а са некима је изгубљен контакт". Отац Нектарије је нагласио да је изузетно вазно имати континуитет у раду и да се чланови било којих клубова, удружења...редовно састају, практикују, вежбају, а да је то још неопходније када је у питању веома важна ствар као што је мисионарење. Напоменуо је и да православни хришћани треба да се на неки начин препознају у Јужној Африци и да је важно да и ако имамо неку врсту хуманитарне помоћи, не носимо на лице места по сиромашним црначким предграђима, већ да имамо централно место при митрополији, да онда митрополит распоређује помоћ и да они којима је помоћ потребна и неопходна могу долазити у митрополију. На тај начин би се избегло погрешно тумачење и приступ нашој светој вери да људи у сиромашним крајевима очекују само нека материјална добра од стране митрополита и свештеника.
Брат Хризостом је изнео да је најважније да локално становништво осећа бригу и љубав од свих нас и да осећају да им се посвећује пажња. Силван је предложио да се у свим православним афричким заједницама изаберу представници парохија који ће бити способни да помажу свештеницима, поучавају чланове заједнице и који ће моћи да организују да се живот у парохији одвија и ако је свештеник некада одсутан. Живојин је изнео мишљење да ако се одреде неки од верника да учествују у мисионарским тимовима, онда за њих одредити дане викенда када не раде, а за свештенике одредити радне дане јер су свештеници највише заузети парохијским обавезама суботом и недељом. Такође је оцу Фрументију понудио да он од приложника дарује и инсталира један компјутер за сиротиште. Димитрије је предложио да упутимо молбу митрополиту, ако се буде градила Православни храм у Атридзвилу, да се изгради у центру места, а не код сиротишта, јер ће у центру храм бити пуно доступнији свима.
Џон је прво упознао присутне да је био вероучитељ у Уганди три године. Сада је добио послушање да држи веронауку по парохијама наше митрополије. Изнео је мишљење да је за успешно мисионарење неопходно да се оспособљавају чланови локалних заједница, који ће даље моћи да преносе знање и да уче оне из свог окружења, који ће онда даље преносити учење Православне вере и оспособљавати нове локалне вероучитеље. Посебан акценат је стављен на неопходност изучавања Светог Писма. Лични секретар митроплита Серафима задужен за мисију отац Стивен ће саставити најважније идеје и предлоге са овог састанка и изнети их митрополиту на разматрање и давање даљих инструкција и благослова, а све у циљу унапређивања мисионарских активности у митрополији Јоханесбурга и Преторије. Надамо се да ће ово бити још један допринос представника Српске Православне Цркве мисији у Африци. На крају састанка попадија Евгенија (Таубата) је са вредним женама из сиротишта припремила послужење за све присутне.
Нека нам Васкрсли Господ да снаге за сав труд који предузимамо око деце у сиротишту и нека их благосиља и помаже у све дане живота њихових.
Чланови Црквеног Одбора из Јоханесбурга
