Састанак свештенства Епархије бихаћко-петровачке

Једнодневни радни састанак свештенства Епархије бихаћко-петровачке одржан је 23. јуна 2011. године. Како је и гласило у епископском распису за овај састанак теме су биле:

1. Први Шематизам – припреме за исправљено и допуњено издање;
2. 70-годишњица усташког геноцида над српским народом и обавезе Цркве према жтвама геноцида;
3. Ознаке и путокази према црквама, манастирима и светилиштима наше епархије.

У току састанка Преосвећени Владика Хризостом позвао је сваку управу парохије и манастира да писмено и усмено предочи текстуалне грешке и пропусте у Првом Шематизму, како би биле уклоњене у исправљеном и  допуњеном издању.

Под другом тачком дневног реда парохијско свештенство, настојатељи и намјесници манастира поднијели су списак локалитета и број жртава усташког геноцида над српским народом од 1941-1945.године. Уистину било је тешко и болно слушати колико су хрватске и муслиманске усташке хорде масакрирали, спалили, побили, поклали и у јаме бацили невиних Срба, прије свега мајки и нејаке дјеце, стараца, старица и немоћних. Посебно треба нагласити усташке злочине геноцида на подручју општина Лијевно, Бихаћ, Босанска Крупа, Цазин, Велика Кладуша и Сански Мост. Али оно што посебно ужасава је чињеница да су се у злочину геноцида најревноснији показали ''браћа муслимани'' који су ваљда доказујући своје изненадно “хрватство” у злочину превазишли и Лубурића и фра Сотону – Филиповића. Посебно је указано на чињеницу да је истина о усташком геноциду 1941-1945 скривана и заташкавана од комунистичке власти који су наводно због братства и јединства правилу уравниловке по свакој основи.  Према још непотпуним подацима (недостају подаци за бившу парохију куленфакуфску, те парохије: бабићку, дабарску, лушципаланачку, саничку и кључку) на простору данашње Епархије бихаћко-петровачке ОРГАНИЗОВАНО И МАСОВНО масакрирано, убијено, бачено у јаме, печено на ражњу, и на свакојаке друге начине уморено je 42.013 невиних српских жртава! Ово су цивилне жртве ратног злочина геноцида којег су извеле усташе (хрватске и муслиманске)!

У наставку састанка  расматрано је и питање обиљежавања и путоказа наших цркава, манастира и светилишта на јавним комуникацијама. ''То је данас веома битно и обавезно. Анахроно је да на јавним комуникацијама немамо јавно обиљежене наше светиње, светилишта или да немамо путоказе који ће помоћи путницима, поклоницима како да дођу до истих,'' истако је Владика Хризостом. Са одговорним лицима из Дирекција за путеве ово питање биће ријешено.

На крају овог врло плодотворног састанка Епископ је упознао све управе парохија и манастира о приспјелом Јавном позиву Министарства вјера и дијаспоре Р.Србије за  заштиту вјерског, културног и националног идентитета у сусједним државама, те позвао Цркевене општине да припреме сву потребу документацију како би поднијели пријаве.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка