Сава Текелија-велики српски добротвор
Министар културе Небојша Брадић у Историјском музеју Србије отворио je изложбу "Сава Текелија-велики српски добротвор", посвећену једном од најугледнијих и најобразованијих Срба у Угарској који је сву своју покретну и непокретну имовину завештао свом народу.
Брадић је указао на значај задужбинарства у претходном, али и овом времену, истичући да на то јавност треба увек подсећати. Он је указао на пример једне од најзначајнијих Текелијиних задужбина, Текелијанума у Будимпешти.
После више од 170 година од како основао Текелијанум, та задужбина и данас служи на понос оснивачу, српској младежи, ђацима и студентима, због којих је и основана, али и свима онима који су у том времену настојали да видљивост српске културе буде тако моћна како ју је видео Сава Текелија, рекао је министар културе.
"Постоје људи који дајући донације и своје богатство мисле на свој углед, спонзори како их данас називају. Постоје они који мисле на значај друштва и могли би се звати меценама, а прави задужбинари су они који размишљају о будућности нације, о будућим генерацијама. Таквих је у српској историји било још у средњем веку", напоменуо је Брадић, указујући на задужбине српских краљева.
Он је подсетио да је недавно усвојен Закон о задужбинама и донета уредба о награди Министарства културе онима који се својим делима буду уписали у задужбинаре и позвао да дух задужбинарства поново заживи.
О изложби коју су, под покровитељством Министарства културе Србије, приредили Матица српска и њена Галерија, у сусрет предстојећој 250. години од рођења Саве Текелије (1761-1842), говорила је управница Галерије Тијана Палковљевић.
Она је рекла да увек, мимо институција, постоје појединци, визионари, чије мисли иду много даље, а идеје остављају дубок траг у одређеним институцијама. За Матицу Српску и њену Галерију то је Сава Текелија први Србин, доктор правних наука, потомак чувене арадске племићке породице Поповић, који је Матици оставио сву покретну имовину.
Изложба у Историјском музеју Србије је још један начин да јавности буде представљено све што је он урадио за Матицу и Галерију Матице Српске која је произашла из некадашњег Музеума формираног захваљујући породичним портретима које је Сава Текелија оставио Матици.
Она је напоменула да изложба поред историјског и уметничког, има и едукативни карактер јер показује колики траг у култури српског народа може да остави један човек својим делом и визијом.
Поред директорке Историјског музеја Ане Столић, публику је поздравио и генерални секретар Матице српске Душан Николић који је указао на нераскидиву везу Саве Текелије и те институције.
Он је подсетио да је Матица српска, наша најстарија књижевна, научна и културна институција, основана 1826. године у Пешти у време буђења националне свести и обнављања српске државности, с идејом да окупи људе који ће моћи да изграде институције.
Када је 1838. за њеног председника изабран Сава Текелија подарио јој је све што је било потребно за ту мисију, јер је поред великог богатства неопходног за њено остварење, он био високи интелектуалац који је утицао на европеизацију Србије, рекао је Николић.
На изложби о Сави Текелији, која је отворена до 10. фебруара, публика ће моћи да види портрете Текелије и архивску грађу попут оснивачког писма Текелијанума, преписа његовог тестамента, одлуке о оснивању Музеја Матице српске, његову докторску дисертацију...
У другом делу су портрети његове породице настајали током једног века од почетка до краја 18. века, а прва три спадају у најстарије сачуване портрете у нашој уметности. Изложени су и цртежи Саве Текелије који је склоност ка сликарству показао током студија у Бечу. Сви експонати су из фундуса Матице српске и ово је први пут да су изашли из њеног простора.
Извор: РТВ
