Савиндан и Светосавска академија у Мостару

Светом Литургијом у Старој Цркви Рођења Пресвете Богородице у Мостару почело је прослављање Светог Саве. Литургијом је началствовао старјешина Саборне Цркве и парох мостарски протојереј - ставрофор Радивоје Круљ уз саслужење пароха коњичког јереја Милана Бужанина и пароха мостарско-благајског јереја Данила Боре, а својим појањем дјеца из Велике Хоче, Коњица и Мостара и присутни вјерни народ су употпунили литургијско сабрање.

Послије причешћа вјерних и литургијског отпуста, најприје дјеца из Велике Хоче, а потом из Коњица и Мостара су се представили својим родитељима и присутном народу, пјевањем и рецитовањем пјесама о Светом Сави и Косову. Свештеници су подијелили скоро 100 припремљених пакетића.

Послије малог послужења парох мостарски о.Радивоје Круљ је упознао госте са историјом цркве и народа божијег у Мостару, а потом су обишли рушевине Саборног Храма који је у поступку обнове, поклонили се хумкама великана: Алексе Шантића, Владимира и Светозара Ћоровића и многих познатих мостарских Срба. Обишли су и владичански двор, управу црквене општине Мостар, те стари град и стари мост. У манастиру Житомислићу, топло и домаћински их је дочекао игуман житомислићки Архимандрит Данило са братијом, гдје је био приређен и ручак.

У позоришту лутака у Бранковцу (Мостар) са почетком у 18:00 часова у организацији Црквене Општине Мостар, Српског Пјевачког и Културно - Умјетничког Друштва „Гусле" и Друштва за очување баштине „Доб", први пут послије пуних 68 година, одржана је светосавска академија.

Српска дјеца из Града Мостара отворила су академију химном Светом Сави. Старјешина Саборне Цркве и парох невесињски јереј Зоран Илић је одржао светосавску бесједу у којој је говорио о улози и величини Светога Саве у нашој просвјети и укупном народном животу. Величина његовог послања и дјела је толика да свако ново расвјетљавање пружа нови поглед и дубину „тако да увијек остаје непротумачен."

Пред препуном салом Луткарског позоришта у Мостару јереј Илић је нагласио да је „за Светога Саву везано свако истинско добро и свака истинска љепота у роду нашем".

Академији су као најважнији гости присуствовала дјеца из Велике Хоче са Косова и Метохије из хора „Косовски божури", КУД „Божидар Мицић" и пјесници Драган Ницић, Ранко Џиновић и Живојин Ракочевић.

Јован Ђуричић, начелник одјељења опште управе у Ораховцу сматра да је ово сусрет пун позитивних утисака јер се човјек истински осјећа да је међу својима; „Ретко када и где да сам доживео топлију добродошлицу од ове у Невесињу и Мостару. Пресрећан сам да смо прославили заједно Светог Саву, а са оваквим људима везе се не прекидају, а тешко је и заборавити љепоту Херцеговине."

Друштво за очување баштине „Доб" из Гацка један је од организатора манифестације, чији предсједник Радослав Таминџија сматра да је ово велики напредак и да академија у Мостару представља значајан догађај у културном животу Срба у Мостару; „Посебно смо радосни због тога што је данас дошла Метохија у Херцеговину и што смо направили ту везу међу нама. Сматрам да такве везе, поводом оваквих празника, значе нови живот и обнову".

Обновљено српско пјевачко друштво из Мостара „Гусле", његова драмска секција, малишани и родитељи одушевљено су прихватали рецитације најмлађих и сценски приказ из живота Светог Саве.

У организацији Црквене Општине Невесиње и Друштва „Доб", уз учешће невесињске дјеце, стваралаца из области културе, у Невесињу је дан раније 26. јануара, одржана светосавска академија на којој је свечану бесједу изговорио старјешина Саборне Цркве и парох мостарски протојереј - ставрофор Радивоје Круљ.

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE У име Оца и Сина и Светога Духа!

Часни оци свештеници, поштовани господине начелниче, браћо и сестре, господо хришћанска, нека је срећно и благословено навечерје празника Светог Саве Српског Равноапостолног. Празника српског просветитеља и учитеља, апостола свeга рода српског, првог архиепископа и руководитеља српског, љекара и зиждитеља, назидатеља и задужбинара највеће и најзначајније задужбине роду српском, а то је Христос Господ и крштење наше у име Његово.

Зато вам браћо и сестре, у навечерју празника Светитеља Саве а у светосавском Невесињу, не желим бесједити о Светитељевом животу: о његовом рођењу у Расу; о управљању Хумом и Захумљем, данашњом и старом Херцеговином која, ето, опет по њему, младом војводи односно херцогу, носи име; о његовом одласку на Свету Гору Атонску и његовом монашком подвигу; о сусрету оца и сина и зидању Хиландара; о његовом одласку у Свету Земљу и Цариград; о његовом смиреном залагању и заузимању за аутокефалност наше цркве; о његовој архипастирској служби; о његовом смиреном повлачењу са трона српске цркве и избору новог и младог архиепископа - Светог Арсенија; о његовом скромном и хришћанском представљењу; о преносу и спаљењу његових светих моштију; или једноставно речено о његовом житију које се писало, које се пише и које ће се писати док је свијета и вијека.

Ја ћу у својој бесједи покушати одговорити на питање због чега је Свети Сава просветитељ и заштитник нашег народа, или како многи воле да кажу, отац нације.

Шта је то толико значајно да је наш народ српски од једног просјечног народа постао значајан и велик, стајући раме уз раме са великим и културним народима и најразвијенијим цивилизацијама тога времена. Шта ли је то што је Свети Сава поставио као циљ, прво себи, па онда и цијелом свом народу, које ли је то надахнуће и одакле таква мудрост да у тако великим дјелима и намјерама успије? Одговор је кристално јасан - та тајна јесте Тајна Богочовјека Господа Исуса Христа.

Светитељ нас је крстио и обукао у Христа Исуса, окренувши правац историје рода нашега ка Ономе који је Пут, Истина и Живот. Тиме је поставио и задао циљ своме роду, а тај циљ јесте спасење човјеково и вјечни живот у Богу.

Историја нашег народа прије Светог Саве и наша историја без Светог Саве, када би га се одрицали, заборављали, из школа изгонили и од њега се одрођавали, јесте историја лутања, историја падања и пропадања; јер бити без светитеља, за нас је значило исто што и бити без Христа Спаситеља, а бити без Христа значи бити без Живота.

Свети Сава је савршено добро знао и разумио да спасење и живот није у томе што смо по имену Срби или како је то данас популарно рећи да је спасење у српству и србовању, или у пукој традицији, слијепом и једносмјерном испуњавању обичаја; живот и спасење јесу у Христу Господу и у заједничарењу с Њиме.

Вјера у српство, традицију и обичаје није права вјера и није прави живот, него је животарење. Права вјера јесте Христос, што светитељ у својој бесједи о правој вјери у манастиру Жичи, коју је изговорио прије 790 година, а која је и дан данас тако свјежа и савремена, потврђује говорећи: „Стога вас, браћо и чеда, ово прво молим да, положивши сву наду своју на Бога, држимо се прије свега праве вјере његове. Јер, као што рече Апостол, „темеље другога нико не може поставити осим онога којега постави" Дух Свети преко Светих Апостола и богоносних Отаца, а то је - права вјера која је на светих седам васељенских сабора потврђена и проповједана. И зато на овом темељу свете вјере треба нам зидати злато и сребро и драго камење, то јест добра дјела. Јер нити користи исправност живота без праве и просвећене вјере у Бога, нити нас право исповједање вјере без добрих дјела може извести пред Господа, него треба имати обоје, да „савршен буде човјек Божији", а не да због недостатка (једнога) храмље живот наш. Јер, као што рече Апостол: „Спасава вјера, која кроз љубав дјела"".

Својим животом и дјелом Свети Сава свједочећи и исповједајући Господа Христа, у своје вријеме бива највећи реформатор друштвеног и духовног живота српског народа јер тежиште народног бића поставља у једну нову реалност, у заједницу са Христом и поставља крајњи циљ који је живот са Христом у овом вијеку који се у Литургији остварује и опет кроз Литургију, вјечни живот са Христом у Будућем вијеку задобива.

Тако Свети Сава у пуном смислу уводи српски народ у европску заједницу хришћанских народа, и са пуним правом нашег српског светитеља и просветитеља зовемо оцем нације и учитељем народа српског.

Зато и данас, послије времена када смо се одродили од Светог Саве, и када смо од једног озбиљног и великог, културног и цивилизованог народа, постали један јадан и чемеран народ коме свако може држати лекције и придике, окренимо се своме светитељу и учитељу, и кроз њега Васкрслом Господу Христу, и почнимо живјети праву вјеру живота као свој живот јер имамо пут утврђен и прокрчен, циљ кристално јасан и Светога Саву као сталног путеводитеља и приводитеља у вјечно постојање и живљење са Христом Исусом Господом нашим.

Зато је браћо и сестре и драга дјецо од изузетне важности да и сјутра на празник Светитеља Саве и сваке недјеље живо и активно учествујемо у Литургијском сабрању и својим животом потврђујемо да смо Савина дјеца и народ Христов, да нам то сабрање буде на првом мјесту, а не да се изговарамо и правдамо: О Свети Саво уморили смо се зa пет или шест радних дана у школи, на послу,... у обавезама овим и оним, па морамо одморити, спавати,... или нешто друго и треће.

Идући сваке недјеље и празника у Цркву и животворно учествујући у Литургији постајемо као појединци и као народ озбиљни и одговорни људи, онакви како нас је Свети Сава уобличавао и уобличава и усавршава у пуноћи раста Христовог. Амин.

Извор: Епархија захумско-херцеговачка